U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branka Stanića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Marko Obradović, advokat iz ..., protiv tuženih: 1. „BB“ iz ... i 2. „VV“ iz ..., koje zajedno zastupa punomoćnik Dragan Subašić, advokat iz ... i umešača na strani tužioca GG iz ..., koga zastupa punomoćnik Goran Ašanin, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i ništavosti ugovora, vrednost predmeta spora 800.000 evra u dinarskoj protivvredenosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1027/16 od 29.06.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 20.07.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca , PREINAČAVA presuda Privrednog apelacionog suda Pž br. 1027/16 od 29.06.2016.godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 9434/2013 od 10.12.2015.godine u stavovima 1,2 i 4 izreke i presuđuje:

1. USVAJA SE tužbeni zahtev i utvrđuje da je tužilac „AA“ iz ... vlasnik 175m2 poslovnog stambeno poslovnog objekta koji se nalazi u ... u ulici ... br. ... i ... na k.p. br. ..., ... i ... sve u KO ..., shodno ugovoru Ov br. ... od 06.05.2003.godine, što su tuženi „BB“ iz ... i „VV“ iz ... dužni da priznaju i trpe.

2. USVAJA SE tužbeni zahtev i utvrđuje da je apsolutno ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Aneks 3 Ugovora o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekata koji je zaključen između prvotuženog „BB“ iz ... i “DD”, kao pravnog predhodnika drugotuženog „VV“ iz ... koji je overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod Ov.br. ... od 28.01.2008.godine kojim je izvršena fizička deoba stambeno poslovnog prostora izgrađenog u ... u ulici ... br. ... i ... na k.p. br. ..., ... i ... sve u KO ....

3. OBAVEZUJU SE tuženi „BB“ iz ... i „VV“ iz ... da tužiocu „AA“ iz ... naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 3.347.000,00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 9434/2013 od 10.12.2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac vlasnik 175 m2 poslovnog prostora na niskom i visokom prizemlju, odnosno 7,5% neto površine stambenog prostora prema idejnom projektu koji se nalazi u ... ul. ... broj ... i ..., na kp.br. ..., ... i ... sve u KO ..., shodno ugovoru Ov br. ... od 06.05.2003.godine, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje apsolutne ništavosti Aneksa 3 ugovora o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekata koji je zaključen između prvotuženog i preduzeća „DD“ kao pravnog prethodnika drugotuženog, overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod Ov br. ... od 28.01.2008.godine kojim je izvršena fizička deoba poslovnog i stambenog prostora izgrađenog u ... u ulici ... broj ... i ..., na kp.br. ..., ... i ... sve u KO .... Stavom trećim izreke odbijen je predlog tuženih za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari, a stavom četvrtim obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 1027/16 od 29.06.2016.godine, u stavu prvom izreke odbio kao neosnovane žalbe tužioca i umešača na strani tužioca i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu ispravljenu rešenjem od 25.05.2016.godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke drugostepene presude odbačena je žalba umešača na strani tužioca izjavljena protiv stava trećeg izreke pobijane presude.

Protiv stava prvog izreke drugostepene presude, blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju. Osporili su revizijske navode, te predložili odbijanje revizije tužioca kao neosnovane uz obavezivanje na naknadu troškova odgovora na reviziju koje su opredelili.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da je revizija tužioca osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom na koje ukazuje revident. Privredni apelacioni sud je u postupku po žalbi ocenio sve relevantne žalbene navode i dao razloge za donošenje pobijane presude. Međutim, osnovan je revizijski navod da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac i prvotuženi su 06.05.2003.godine zaključili Ugovor o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekta u ... broj ... i ... na kp.br. ... i ..., ukupne površine 2.333 m2. U visokom i niskom prizemlju bila je predviđena izgradnja jedinstvenog poslovnog prostora. Tužiocu je kao suinvestitoru trebalo da pripadne 175 m2 neto površine tog prostora, odnosno 7,5% površine stambeno poslovnog objekta prema idejnom projektu. U slučaju povećanja površine stranke su ugovorile da povećanu površinu stiče prvotuženi, te da ukoliko dođe do promene namene ili sadržaja tog poslovnog prostora prvotuženi će isti otkupiti od tužioca prema uslovima koji će se regulisati aneksom. Nakon ovog ugovora prvotuženi je sa drugotuženim zaključio ugovor o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekta od 02.08.2004.godine, koji je za predmet imao izgradnju poslovno stambenog objekta na građevinskim parcelama formiranim od kp.br. ... i ... i delu kp.br. .... Tim ugovorom konstatovano je postojanje suinvestitorskog odnosa sa tužiocem po prethodnom ugovoru i da će drugotuženi na ime svog učešća u zajedničkoj gradnji snositi sve finansijske obaveze u vezi izgradnje i pravnog regulisanja predmetnog objekta, uključujući sve obaveze koje je prvotuženi preuzeo u vezi sa izgradnjom, između ostalog i prema tužiocu. Istim ugovorom, kod obaveza drugotuženog da izfinansira izgradnju objekta, nije uzeta u obzir površina koju je tužilac isfinansirao prema Ugovoru od 06.05.2003.godine. Dana 17.09.2004.godine, tužilac je sa drugotuženim zaključio ugovor kojim je, između ostalog, konstatovao da je drugotuženi preuzeo obaveze prvotuženog za isplatu 805.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i dogovoren način izmirenja obaveze. Aneksom ugovora od 28.01.2008.godine prvo i drugotuženi su izmenili ugovor o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji i izvršili fizičku deobu celokupnog poslovno stambenog objekta. Građevinska i upotrebna dozvola za sporni objekat glase na tužioca i prvotuženog. Tužilac i prvotuženi su upisani u katastru nepokretnosti kao nosioci prava zakupa na predmetnom zemljištu koje je vlasništvo Republike Srbije, na kome je upisan objekat stambeno poslovna zgrada sa odobrenjem za upotrebu. Kao nosioci zajedničke svojine na objektu upisani su tužilac, prvotuženi i pravni prethodnik drugotuženog.

Kod ovako utvrđenih činjenica i postavljenog tužbenog zahteva za utvrđenje prava vlasništva tužioca na 175 m2 poslovnog prostora na niskom i visokom prizemlju, odnosno 7,5% neto površine stambenog prostora prema idejnom projektu poslovno stambenog objekta izgrađenog u ulici ... broj ... i ... na ... i zahteva za utvrđenje da je apsolutno ništav Aneks 3 ugovora o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji zaključen između tuženih, kojim je izvršena fizička deoba poslovnostambenog prostora na navedenoj lokaciji, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili. Drugostepeni sud je ocenio pravilnom primenu materijalnog prava od strane prvostepenog suda. Ovo sa razloga što je tačno da Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa u članovima 21 i 22 propisuje da se pravo svojine stiče između ostalog i građenjem. Tačno je i da to pravo saglasno članu 2. stav 1. tačka 30. Zakona o planiranju i izgradnji, važećeg u vreme izdavanja upotrebne dozvole, stiče investitor kao lice za čije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finasira izgradnju objekta i na čije ime se izdaje odobrenje za gradnju. Međutim, iako je nesporno da je tužiocu zajedno sa prvotuženim izdato odobrenje za izgradnju predmetnog objekta i upotrebna dozvola i isti je sa tuženima upisan kao nosilac zajedničke svojine na objektu, sudovi tužbeni zahtev za utvrđenje prava vlasništva tužioca odbijaju, jer u predmetnom objektu u niskom i visokom prizemlju ne postoji jedinstven poslovni prostor od 175 m2 budući da je prilikom izgradnje objekta odstupljeno od idejnog projekta. Po oceni nižestepenih sudova, iako je tužilac u celokupnom pravnom poslu istupao kao suinvestitor sa tuženim prvog reda i kao takav imao pravo na određenu površinu prostora određene strukture i namene, izgradnjom objekta drugačijeg tipa postao je poverilac novčanog potraživanja prema tuženom prvog reda prema dispoziciji datoj u ugovoru koji je zaključio sa prvotuženim. Ovo sa razloga što je članom 9. ugovora zaključenog između tužioca i prvotuženog prvobitno ugovoreni stvarno pravni odnos konvertovan u obligaciono pravni, tj. dato je pravo tužiocu da prema tuženom postavi zahtev za isplatu vrednosti poslovnog prostora koji tužiocu zbog izmenjene namene i strukture nije mogao da pripadne u svojinu. Odbijanje tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti Aneksa 3 ugovora zaključenog između tuženih kojim je izvršena fizička deoba izgrađenog stambeno poslovnog objekta prvostepeni sud obrazlaže nedostatkom pravnog interesa tužioca obzirom da mu je odbijen stvarno pravni zahtev. Drugostepeni sud smatra da je neučestvovanje jednog od zajedničara u deobi imovine razlog ništavosti ugovora u smislu čl.103 ZOO. Međutim, tužioca ne smatra zajedničarom jer je već ugovorom sa prvotuženim definisano njegovo pravo na 175m2 u prizemlju objekta. Aneks 3 ugovora sam po sebi nije osnov sticanja svojine tuženih na spornom poslovno stambenom objektu a ukoliko je istim prekoračen obim ovlašćenja u pogledu 175m2, u tom delu bi se moglo raditi o ništavosti pod uslovom da taj prostor postoji, a utvrđeno je da ne postoji.

Osnovano tužilac revizijskim navodima osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Tužilac je po Ugovoru o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekta koga je zaključio sa prvotuženim,na osnovu izdatih građevinske i upotrebne dozvole za sporni objekat, stekao svojstvo investitora istog objekta. Upisom zajedničke svojine tužioca i tuženih u javni registar stvarnih prava na nepokretnostima, tužilac je stekao svojstvo suvlasnika objekta na neodređenom udelu. Stoga ima pravo i legitiman interes da se sudskom odlukom utvrdi njegov udeo u sticanju svojine na objektu u čijoj izgradnji je bio suinvestitor. Ovo pravo ima bez obzira što objekat nije izgrađen u skladu sa idejnim projektom na osnovu koga je suinvestitorski ugovor zaključen, odnosno što je izgrađen objekat veće površine od projektovanog idejnim projektom. Okolnost neslaganja izgrađenog objekta sa idejnim projektom ugovorne strane su predvidele kao mogućnost u članu 9. Ugovoru o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekta koga je tužilac zaključio sa prvotuženim. Ugovorne strane su predvidele da za slučaj da umesto poslovnog prostora predviđenog idejnim projektom, dođe do promene sadržaja i namene tog prostora, prvotuženi će predmetni poslovni prostor koji po odredbama ovog ugovora pripada u vlasništvo tužiocu otkupiti prema uslovima kako to budu ugovorne strane sporazumom regulisale aneksom ugovora. Takav aneks nije zaključen, niti su tuženi naknadno zaključenim ugovorima predvideli isplatu protivrednosti kao zamenu ispunjenja. Zbog činjenice da predmetni objekat nije izgrađen u skladu sa idejnim projektom ne može prestati pravo vlasništva tužioca na poslovnom prostoru označene kvadratute. Prostor od 175 m2 u okviru izgrađenog objekta postoji. Tužilac je suinvestitor izgradnje objekta u kome je izgrađena ta kvadratura prostora. Saglasno čl. 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa on je i vlasnik prostora odgovarajuće kvadrature po zaključenom ugovoru, obzirom da stranke nisu novirale ugovor u smislu zaključenja aneksa kojim bi stvarno pravo tužioca bilo zamenjeno obligacionopravnim zahtevom. Na svojinsko pravo tužioca ne utiče da li navedeni prostor postoji ili ne postoji kao jedinstveni prostor na visokom i niskom prizemlju i dali je u posedu tuženih. Tuženi namenu i strukturu prostora nisu mogli jednostrano menjati. Tužiocu je ovom presudom utvrđeno pravo svojine na određenoj kvadraturi (ne i traženom procentu jer je sazidan objekat znatno veće kvadrature), a stvar je postupka fizičke deobe, kojim će faktiči deo prostora pripasti tužiocu, ili naknada u novcu ako je fizička predaja nemoguća.

Sledom navedenog nezakonito je raspolaganje tuženih Aneksom 3 ugovora o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji objekta, kojima su tuženi izvršili fizičku deobu celog izgrađenog poslovno stambenog objekta bez učešća tužioca. Taj objekat je upisan kao zajednička svojina tužioca i tuženih bez opredeljenog udela. Stoga se fizička deoba celog objekta mogla izvršiti uz učešće svih zajedničara uz predhodno utvrđenje udela svakog od njih u sazidanom objektu kao celini.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je usvojio reviziju tužioca, preinačio nižestepene presude i usvojio tužbeni zahtev i primenom čl.416 ZPP odlučio kao u izreci revizijske presude.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je tužiocu, koji je uspeo u sporu, dosudio troškove celokupnog postupka u skladu sa čl. 153. st. 1. ZPP , prema zahtevima opredeljenim u skladu sa čl. 163. st 1, 2, 3. i 4. ZPP i saglasno AT i TT . Tužiocu su saglasno čl. 154. ZPP priznati troškovi zastupanja od advokata na 5 održanih i 7 neodržanih ročišta u iznosu od ukupno 478.000,00 dinara; za satav tužbe, 10 obrazloženih podnesaka,žalbe i revizije od strane advokata u ukupnom iznosu 879.400,00 dinara; troškovi takse na tužbu, žalbu, reviziju i odluke po istima u ukupnom iznosu od 1.989.600,00 dinara, sve ukupno u iznosu od 3.347.000,00. Na osnovu istog ovlašćenja odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić