U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 471/16 od 28.02.2017. godine, u sednici održanoj 13.07.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 471/16 od 28.02.2017. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 471/16 od 28.02.2017. godine, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P2 175/16 od 30.08.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 24.11.2016. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se prema tuženima utvrdi da su učinili psihičko i ekonomsko nasilje prema tužilji i da im se izrekne mera zabrane daljeg uznemiravanja (stav prvi izreke) i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka propisanih članom 374. stav 2. tačka 12. i članom 374. stav 1, u vezi sa članom 7. i 8. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje, ne mogu biti razlog za izjavljivanje revizije shodno članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je suprug, a tužena svekrva tužilje, stranke žive u selu ... u kući koja je u svojini tužene, zajedno sa punoletnim kćerkama tužilje i tuženog, koje su studenti, redovne mesečne prihode ima jedino tužena i to u iznosu od 1.880 evra mesečno, od čega 1.500 evra mesečno na ime porodične penzije stečene u ..., 180 evra mesečno na ime zakupa stana u ... i 200 evra mesečno na ime zakupa lokala koji se nalazi u .... Tužena podmiruje troškove stanovanja za sve članove domaćinstva, pa i za tužilju i za sve njih snosi i troškove ishrane, novac u određenim iznosima tužena daje i sinu – tuženom i unukama, a počev od 28.10.2014. godine kada je tuženi podneo tužbu radi razvoda braka protiv tužilje, tužena ne daje tužilji novčana sredstva. Utvrđeno je i da je tužilja pružanjem kozmetičkih usluga u svojoj kući ostvarivala određene prihode sve dok joj od strane tržišne inspekcije nije zabranjeno da u kući pruža kozmetičke usluge trećim licima, a veštačenjem od strane veštaka medicinske struke utvrđeno je da kod tužilje postoji umanjena radna sposobnost srednjeg stepena koja iznosi oko 30%.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je ocenio kao pravilno i potpuno utvrđeno, pa je našao da je na isto prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje.

Nalaženje je i Vrhovnog kasacionog suda da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbi člana 197. i 198. Porodičnog zakona. Nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da tuženi ne ugrožavaju telesni integritet, duševno zdravlje ni spokojstvo tužilje. Tužilja nema pravo na izdržavanje od tužene. Tužilja i tužena su u tazbinskom srodstvu, a prema članu 159. Porodičnog zakona pravo na izdržavanje po osnovu tazbinskog srodstva imaju samo maloletni pastorci i maćeha, odnosno očuh koji su nesposobni za rad. Tužilja bi, pod uslovima propisanim odredbom člana 151. Porodičnog zakona, imala pravo na izdržavanje od tuženog i tužilja je zahtev za supružansko izdržavanje i postavila kao protivtužbeni zahtev u parnici koju je tuženi pokrenuo protiv tužilje radi razvoda braka. Taj postupak još uvek nije okončan i o tužiljinom zahtevu nije odlučeno, pa tuženi, za sada, nema sudskom odlukom ustanovljenu obavezu izdržavanja prema tužilji. Zato time što tužena ne daje novčane iznose tužilji i što joj iste ne daje ni tuženi, koji je, inače, nezaposlen i bez redovnih mesečnih prihoda, oni prema tužilji ne vrše nasilje i njihovo ponašanje se ne može okvalifikovati kao nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, pa samim tim nisu ni ispunjeni uslovi za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, koje su propisane članom 198. Porodičnog zakona.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu, razmatrao i cenio sve navode revizije, pa nalazi da isti nisu osnovani i da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke. Navodi koje je tužilja iznela u reviziji mogli bi eventualno biti od uticaja prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilje istaknutom u parnici radi razvoda braka nje i tuženog, kojim ona postavlja zahtev za supružansko izdržavanje ili u parnici koju je pokrenula protiv tuženog 20.07.2016. godine radi deobe bračne tekovine. Iz ovih razloga, a na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 2. i 396. stav 1. i 2., u vezi člana 419. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazeći da revizijski navodi nisu bitni za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari i da ne mogu dovesti do drugačije, za tužilju povoljnije odluke, iste nije detaljno obrazlagao.

Na osnovu izloženog primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić