.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1817/2016
21.09.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca „AA“ sa sedištem u ..., koga zastupa Nikola Mađinac, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za komunalno stambenu delatnost „Kovinski komunalac“ sa sedištem u Kovinu, radi utvrđenja diskriminatorskog postupanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4609/15 od 18.02.2016. godine, u sednici održanoj 21.09.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4609/15 od 18.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu P 16/14 od 19.03.2015.godine, stavom prvim izreke odbijeni su prigovor tuženog da o istom zahtevu teče parnica i prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi protivpravno, nesavesno postupao prema tužiocu tokom postupka javne nabavke radova na izgradnji pogonskog objekta na izvorištu u ... na bunaru ... na način bliže opisan u tom delu izreke, kao i zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati 1.441.074,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.11.2007.godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Dopunskom presudom Višeg suda u Smederevu P 16/14 od 11.06.2015.godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi protivpravno, nesavesno postupao prema tužiocu tokom postupka javne nabavke radova na izgradnji pogonskog objekta na izvorištu u ... na bunaru ... na način bliže opisan u tom delu izreke.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4609/15 od 18.02.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđene presuda Višeg suda u Smederevu P 16/14 od 19.03.2015.godine u stavovima drugom i trećem izreke i dopunska presuda Višeg suda u Smederevu P 16/14 od 11.06.2015.godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 30.10.2007.godine uputio poziv za ponudu u postupku javne nabavke male vrednosti za nabavku radova na izgradnji pogonskog objekta na izvorištu u ..., na bunaru „...“. Po pozivu tuženog, tužilac je blagovremeno podneo ponudu za izvođenje radova. Tuženi je 07.11.2007.godine otvorio prispele ponude i konstatovao da su prispele tri ponude kao i to da su ponuđene vrednosti za izvođenje radova u svim ponudama više od procenjene vrednosti u javnom pozivu, zbog čega su neprihvatljive. Na predlog komisije tuženog postupak je nastavljen o čemu je tužilac obavešten. Postupak pogađanjem je nastavljen 08.11.2007.godine sa dva ponuđača; tužiocem i „BB“ iz .... Nabavku izvođenja radova tuženi je dodelio ponuđaču „BB“ iz ... o čemu je tužilac obavešten dopisom od 08.11.2007.godine. Odlučujući značaj prilikom dodele radova ponuđaču je dati garantni rok od 4 godine iz ponude „BB“ iz ... o čemu je tuženi obavestio tužioca dopisom od 30.10.2007.godine. Dopisom od 08.04.2008.godine tuženi je obavestio Komisiju za zaštitu prava kojoj se tužilac obratio da nije u mogućnosti da postupi po odluci i ponovi stručnu ocenu ponuda jer je ugovor o javnoj nabavci radova zaključen pre pokretanja postupka za zaštitu prava i u celosti izvršen.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da navedenim postupanjem tuženog nije došlo do diskriminatorskog ponašanja.
Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje diskriminatorskog ponašanja tuženog do koga je došlo nepravilnim i nezakonitim radom tuženog u postupku javne nabavke. Na ovaj slučaj, koji se dogodio 2007. godine, primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, Ustav i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U postupku javne nabavke tužilac se ni na koji način nije našao u nejednakom položaju u odnosu na drugog ponuđača. Tuženi kao naručilac nije ograničio konkurenciju među ponuđačima, nije onemogućio tužioca neopravdanom upotrebom restriktivnog postupka, niti korišćenjem diskriminatorski kriterijuma; nije odredio uslove koji bi značili teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač (čl. 6. i 8. Zakona o javnoj nabavci). Pored toga, pravnosnažnim sudskim odlukama odbijen je zahtev tužioca za naknadu štete zbog propusta tuženog u postupku javne nabavke i za poništaj ugovora o javnoj nabavci koji je tuženi zaključio sa drugim ponuđačem, pa nisu osnovani navodi tužioca o nepravilnom postupanju tuženog. S obzirom na to da u odnosu na tužioca nije bilo očigledno nejednakog postupanja ni po kom osnovu propisanom članom 21. Ustava Republike Srbije i članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužioca za utvrđenje diskriminacije.
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
