Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na bitne povrede iz člana 374. st. 2. istog zakona revident ukazuje bez navođenja u čemu se te povrede sastoje, a ukazivanjem na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 371. stav 1. ZPP zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, kao ni bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12, na koju se takođe ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sve do penzionisanja 2002. godine radila u inostranstvu, a nakon penzionisanja došla je u Srbiju i živela u ..., u svojoj kući sa kćerkom, zetom i njihovim sinom, ovde tuženim. Na nagovor kćerke i zeta tužilja je, kao poklonodavac, sa tuženim, kao poklonoprimcem, zaključila ugovor o poklonu sa pravom doživotnog plodouživanja Ov. br. ... od 11.07.2003. godine, kako bi sprečila da polovinu njene imovine nasledi rođena sestra tuženog - tužiljina unuka. Želela je da sva njena imovina pripadne tuženom jer je on muško dete. Tuženi je otišao u inostranstvo 2004. godine, oženio se i dobio dvoje dece koja imaju ..., odnosno ... godina. Na nagovor supruge tuženog, koja je tvrdila da prethodno zaključen ugovor o poklonu nije dovoljno siguran, tužilja je 20.01.2014. godine, kao primalac izdržavanja, sa tuženim, kao davaocem izdržavanja, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju R3 .... Predmet ovog ugovora bila je ista imovina koja je predmet ugovora o poklonu sa doživotnim plodouživanjem. Isti advokat napisao je oba ugovora, a tužilji je bilo svejedno o kakvom ugovoru se radi. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju odnosi između parničnih stranaka su se poremetili. Tužilja je napustila zajednicu i otišla u svoju kuću u ..., promenila je brave, a tuženi je po njenom iseljenju primio oca VV, koji je prethodno vodio sudske postupke protiv tužilje, da živi u kući u ... . Tužilja je pokrenula postupak za raskid, odnosno poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u predmetu Osnovnog suda u Požarevcu P 1202/14 koji još uvek nije pravnosnažno okončan.

Presudom na osnovu odricanja Višeg suda u Požarevcu P 46/15 od 17.12.2015. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se naloži Službi za katastar nepokretnosti u Požarevcu brisanje upisa prava svojine na 1/1 kuće izgrađene na 2/5 k.p. br. ... i prava korišćenja 2/5 k.p. br. ... kućište i dvorište, celo u površini od 4,08 ari, sve upisano u listu nepokretnosti broj ... KO ... na ime tuženog.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je usvojen eventualni tužbeni zahtev. Odluka je zasnovana na shvatanju da su se stekli uslovi za ništavost ugovora o poklonu kao simulovanog pravnog posla jer tužilja nije želela da zaključi ugovor o poklonu već je, zajedno sa tuženim, birala pravni put kojim bi realizovali nameru da njena celokupna imovina, nakon smrti, pripadne tuženom, i da se spreči da polovina te imovine pripadne tužiljinoj unuci, sestri tuženog. Ova namera potvrđena je kasnijim zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju između tužilje i tuženog u pogledu iste imovine, te je ugovorom o poklonu prikrivena stvarna volja ugovornih strana koje su želele da zaključe neki drugi ugovor.

Kako ugovor o poklonu nije regulisan normama pozitivnog zakonodavstva, na njega se primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561 do 568 i 937 Srpskog građanskog zakonika, shodno Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Kod ugovora o poklonu poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu dobrovoljno neku imovinsku vrednost a poklonoprimac to prima ili prihvata. Između poklonodavca i poklonoprimca postoji saglasnost o predmetu poklona i volja da se on učini, odnosno primi. Motiv (pobuda) da se poklon učini ulazi u sam osnov ovog ugovora.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ugovor o poklonu nije zaključen sa namerom da se učini i primi poklon (animus donandi), već sa namerom da se pronađe najsigurniji pravni put da imovina tužilje, nakon njene smrti, ostane samo tuženom a ne i njegovoj sestri (zbog čega je najpre zaključen ugovor o poklonu sa pravom doživotog plodouživanja a zatim „sigurniji“ ugovor o doživotnom izdržavanju), te je predmetni ugovor o poklonu simulovani pravni posao koji je apsolutno ništav. Radi se o prividnom ugovoru iz člana 66. ZOO prema kojoj odredbi prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama, ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, nesporno je da su i tužilja i tuženi zaključili ugovor o poklonu sa namerom koja nije bila da se učini i primi poklon već da celokupna imovina tužilje pripadne tuženom, navodeći kao pravni osnov ugovor o poklonu ali je kasnije kao pravno sigurniji, po mišljenju stranaka, zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. U tom smislu, simulacija koja se pominje u reviziji je rezultat saglasnosti volja ugovornih strana koje su zaključivši ugovor o poklonu želele da zaključe drugi ugovor – ugovor o doživotnom izdržavanju.

Sud je imao u vidu i ostale navode revizije ali je našao da ne utiču na zakonitost i pravilnost odluke.

Kao pravilna potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je u svemu doneta u skladu sa odredbom čl. 153. i 154. ZPP.

Kako tuženi nije uspeo sa izjavljenom revizijom to mu ne pripadaju troškovi za sastav revizije, u smislu člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić