U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parničnom postupku po tužbi tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Goran Branković, advokat iz ..., protiv tuženog BB, iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Stojaković, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 br.335 /17 od 24.05.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 19.10.2017 .godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 br.335 /17 od 24.05.2017.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Valjevu je presudom P2 br.319 /2016 od 17.03.2017.godine obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje mal.VV plaća mesečno iznos od 6.000,00 dinara, a na ime doprinosa za izdržavanje mal.GG plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara počev od 12.12.2014. godine pa ubuduće dok obaveza izdržavanja po zakonu traje, do 5-og u mesecu za taj mesec na ruke majci AA, a dospele rate od 12.12.2014. sa pripadajućom kamatom odjednom u roku od 15 dana od prijema presude. Preko navedenih iznosa odbijen je zahtev tužilje kao neosnovan. Određene su mere zaštite od nasilja u porodici kojima je zabranjeno tuženom da se približi tužilji na udaljenosti manjoj od 200 m osim prilikom uzimanja i vraćanja maloletne dece radi održavanja ličnih odnosa u skladu sa presudom i naloženo je tuženom da se suzdrži od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Izrečene mere su određene na period od godinu dana, a mogu se produžavati dok ne prestanu razlozi određivanja mera. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom presudom Gž2 br.335/17 od 24.05.2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu stavom 1 usvojenog zahteva kao i u stavovima 2, 3, 4 i 5. izreke. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o osnovanosti revizije i ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije zahvaćena ni relativno bitnom povredom na koju ukazuje revident. Ovo sa razloga što u porodičnim sporovima sud je ovlašćen da izvodi dokaze i utvrđuje činjenice na koje stranke nisu ukazale, ali se one utvrđuju prvenstveno u prvostepenom postupku, a tek pod uslovima iz čl. 383. ZPP u drugostepenom postupku. Obzirom na uzrast maloletne dece sud procenjuje da li će i na koji način će pribaviti njihovo mišljenje saglasno godinama i zrelošću kako je propisano čl. 266. Porodičnog zakona.

Prema utvrđenim činjenicama u predmetnom sporu, razveden je brak parničnih stranaka i odlučeno je da tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo. Odlučujući o doprinosu tuženog izdržavanju maloletnih ćerki rođenih u braku sa tužiljom prvostepeni sud je utvrdio potrebe dece i mogućnosti roditelja, dužnika izdržavanja, saglasno čl. 162. st. 2. i 3. Porodičnog zakona. Pri odlučivanju sudovi su imali u vidu sve okolnosti na koje ukazuje revident i to visinu zarade svakog roditelja i druga imovinska prava, rashode i drugu obavezu izdržavanja koju ima tuženi prema punoletnoj deci iz prethodnog braka, njegove zdravstvene prilike i nemogućnost da svojim dodatnim radom obezbedi više novca, te su ga obavezali da manjim iznosom u odnosu na potrebe dece doprinosi njihovom izdržavanju dajući pri tom razloge koje prihvata i revizijski sud. Radi se o maloletnoj deci, pa se tužilac ne može osloboditi obaveze izdržavanja kojom treba da deci omogući najmanje takav nivo životnog standarda koji sam ima.

Neosnovano se revizijom tuženog osporavaju roditeljski kapaciteti i podobnost tužilje za vršenje roditeljskog prava i u vezi sa tim mišljenje Centra za socijalni rad na čiju je objektivnost prigovarao, jer odluka o vršenju roditeljskog prava nije predmet ovog revizijskog postupka već je bila predmet preispitivanja po prethodno izjavljenoj reviziji u ovom sporu i u tom delu je revizija odbijena.

Prema utvrđenim činjenicama tuženi je pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Valjevu K 606/15 od 30.03.2016 godine osuđen za krivično delo nasilja u porodici učinjenog prema tužilji 13.08.2014.godine. Po čl.13. ZPP u pogledu postojanja krivičnog dela i odgovornosti učinioca parnični sud je vezan za pravosnažnu osuđujuću presudu. Stoga neosnovano revident negira postojanje nasilja u porodici i osnova za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Obaveza suda i drugih organa da se rukovode najboljim interesom deteta, koja je i propisana Konvencijom o pravu deteta i čl. 6 Porodičnog zakona takođe opravdava usvajanje zahteva za određivanje mera radi zaštite od nasilja u porodici u situaciji kada je nasilje utvrđeno, jer i dete trpi nasilje kada se desi nasilje prema njemu bliskom licu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi imajući u vidu i mišljenje Centra za socijalni od 12.02.2015. godine koji je predložio celishodnim određivanje mera zaštite od nasilja u porodici iste odredili saglasno čl. 197. i 198. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju ispoštovana je odredba čl. 270. Porodičnog zakona koja obavezuje sud da pre odlučivanja o zaštiti prava deteta zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovalištva ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i primenom čl. 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić