U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovan Vasilev, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Davinić, advokat iz ..., radi poništaja zaveštanja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1194/16 od 24.05.2016. godine, u sednici održanoj 13.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1194/16 od 24.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1194/16 od 24.05.2016. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 1896/12 od 27.01.2016. godine kojom je tužbeni zahtev odbijen, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se prema tuženima utvrdi da je bez pravne važnosti pismeno zaveštanje pred svedocima zaveštaoca sada pok. DD sačinjen u ... dana 02.11.2008. godine, što su tužene dužne da priznaju. Stavom drugim izreke, obavezene su tužene da tužiljama naknade troškove parničnog postupka od 104.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužene su izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke u ovom postupku su naslednice prvog naslednog reda iza smrti pok. DD biv. iz .... Sada pok. DD je sačinio pismeno zaveštanje tako što je izdiktirao tekst advokatu ĐĐ iz ... koji je tekst prekucao u svojoj advokatskoj kancelariji i predao ga zaveštaocu. Utvrđeno je i da je pokojni DD sačinio dva zaveštanja i to tako što je prvo uništio, pa je svoju imovinu raspodelio drugim pobijanim zaveštanjem sačinjenim 02.11.2008. godine. Saslušanjem parničnih stranaka i svedoka utvrđeno je da zaveštalac nije potpisao zaveštanje u prisustvu oba svedoka, kao i da svedoci u trenutku potpisivanja nisu istovremeno bili u kući zaveštaoca, niti su zaveštanje zajedno potpisali.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio ništavost zaveštanja.

Prema članu 85. Zakona o nasleđivanju, zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati (stav 1). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.).

Procedura sastavljanja pismenog testamenta pred dva svedoka regulisana je zakonom koji zahteva strogu formalnost pri sačinjavanju ovog pravnog akta. Za punovažnost ovako sačinjenog testamenta potrebno je da već sastavljen tekst testator pročita i pred oba svedoka izjavi da je to njegov testament, potpiše ga pred svedocima koji odmah za njim, jedan za drugim, potvrđuju autentičnost zaveštaočevog potpisa i izjavu da priznaje taj testament za svoju poslednju volju. Zaveštalac na ovaj način priznaje testament kao izraz svoje volje, a uloga svedoka je u potvrđivanju upravo tog priznanja i potvrđivanja njihovog svojstva svedoka koji su prisustvovali tom činu.

Imajući u vidu da je u toku postupka utvrđeno da se testamentalni svedoci nisu mogli izjasniti o kom testamentu (prvom ili drugom) testatora se radi, da li je u pitanju njegovo zaveštanje, da li ga je on potpisao ili je već bilo potpisano pre nego što su oni došli, kao i da nisu istovremeno bili prisutni u kući zaveštaoca i nisu zajedno potpisali testament, pravilno je drugostepeni sud utvrdio da je bez pravne važnosti ovako sačinjeno pismeno zaveštanje. Zato nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Revizijom se u preostalom delu osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić