U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupaju punomoćnici Vlada Baranj i mr Vladimir Ališić, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik mr Nikola Jasika, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 341/17 od 10.08.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 27.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE ODBIJA, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 341/17 od 10.08.2017. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudske jedinice u Inđiji P2 528/15 od 19.04.2017. godine u delu stava prvog izreke, u odnosu na zabranu tuženom približavanja tužilji na udaljenost od 10 metara, zabranu tuženom približavanja mestu stanovanja tužilje na udaljenosti do 10 metara i zabranu tuženom nanošenja ili pokušaja nanošenja telesnih povreda tužilji, izazivanja straha kod tužilje pretnjom nanošenja telesnih povreda tužilji i njenom suprugu VV iz ..., sa kojim tužilja živi u zajedničkom domaćinstvu.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 341/17 od 10.08.2017. godine, pa se PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 341/17 od 10.08.2017. godine u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P2 528/15 od 19.04.2017. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, tako što se:

a) ZABRANJUJE tuženom BB iz ... svako dalje uznemiravanje tužilje AA iz ..., vređanjem tužilje, kao i svakim drugim drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem prema tužilji;

b) Ova mera zaštite od nasilja u porodici može trajati 6 meseci od dana njenog određivanja, ali se može produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena;

v) Svaka stranka snosi svoje troškove postupka

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudske jedinice u Inđiji P2 528/15 od 19.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se radi zaštite tužilje AA iz ... prema tuženom BB iz ... odrede mere zaštite od nasilja u porodici, i to zabrana tuženom približavanja tužilji na udaljenosti od 10 metara, zabrana tuženom približavanja mestu stanovanja tužilje na udaljenosti do 10 metara i zabrana tuženom svakog daljeg uznemiravanja tužilje nanošenjem ili pokušajem nanošenja telesnih povreda tužilji, izazivanjem straha kod tužilje, pretnjom nanošenja telesnih povreda tužilji i njenom suprugu VV iz ..., a oca tuženog, sa kojim tužilja živi u zajedničkom domaćinstvu u prizemnoj porodičnoj stambenoj zgradi u ... bliže opisanoj u izreci presude, te vređanjem tužilje i njenog supruga, kao i svakim drugim drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem prema tužilji, te da mere zaštite od nasilja u porodici mogu trajati najduže godinu dana od njihovog određivanja, ali se mogu produžavati sve dok ne prestanu razlozi za koje su određene, kao neosnovan. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je predlog za određivanje privremene mere podnet dana 18.01.2016. godine povučen. Stavom trećim odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je stavom četvrtim izreke tužilja AA oslobođena troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 341/17 od 10.08.2017. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je, kao neosnovana odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena i delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P2 528/15 od 19.04.2017. godine potvrđena u pobijanom delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari (stav 1. izreke), a preinačeno rešenje o troškovima postupka iz stava 3. izreke presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom na ime troškova isplati iznos od 320.970,61 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 19.04.2017. godine do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom, na ime troškova drugostepenog postupka, isplati 33.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana 10.8.2017. godine do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila dve revizije, i to zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), pa je ocenio da je revizija delimično osnovana. U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je majka tuženog, živi u ... u stambenoj zgradi na kojoj je vlasnik sa ¾ idealnih delova. Tuženi je u vreme podnošenja tužbe živeo sa svojom porodicom u istom stambenom objektu, u posebnom delu – ..., dok tužilja sa svojim suprugom živi u pomoćnom objektu koji je preuređen za stanovanje. Odnosi tuženog i njegovih roditelja su poremećeni i česti su verbalni sukobi među njima. Dana 09.11.2015. godine tužilja je pozvala suprugu tuženog i neprijatnim tonom je rekla da tuženi skloni iz garaže neke stvari, koje smetaju tužiljinom suprugu za obavljanje ... delatnosti, kojom se bavi. Kada se tuženi vratio sa posla došlo je do verbalnog sukoba sa tužiljom, kada joj se obratio uvredljivim rečima. Nakon toga tužilja je došla do objekta gde tuženi živi, ali je on izgurao napolje. Dana 12.11.2015. godine kod tuženog su došli u goste roditelji njegove supruge, kada je tužilja došla želeći da uđe kod tuženog, koji joj to nije dozvolio, pa je tužilja pokušala da uđe kroz prozor. Tužiljin suprug je tada pozvao policiju koja je izašla na lice mesta i upozorila tuženog, a utvrđeno je da nije bilo prekršaja ni krivičnog dela. Dana 01.04.2016. godine tužilja je sedela u dvorištu i pila kafu za stolom na terasi u prednjem delu kuće gde živi tuženi, kada je on naišao, obratio joj se uvredljivim rečima, došlo je do verbalnog sukoba tužilje i tuženog, nakon čega je tuženi, koji ne podnosi duvanski dim, a pošto je tužilja pušila, premestio sto sa šoljom kafe tužilje na drugo mesto. Odnosi stranaka su narušeni četiri godine, članovi porodice se međusobno verbalno provociraju, a tuženi se, nakon podnošenja tužbe iselio sa svojim članovima porodice u kuću koju je kupio.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan, s obzirom da su dugotrajno poremećeni odnosi u porodici ..., u kojoj nema člana porodice koji je u podređenom položaju, niti ima straha od drugih, već je naprotiv, utvrđeno da se radi o međusobnim i obostranim uznemiravanjima usled nerešenih imovinskih odnosa u porodici. Na osnovu rezultata celokupnog postupka, nižestepeni sudovi su utvrdili da tužilja nije bila žrtva nasilja i da joj ne preti opasnost od tuženog, kao i da ma koja radnja tuženog kod nje nije izazvala strah, što bi je u konkretnom slučaju okarakterisalo kao žrtvu nasilja, pri čemu nije bilo dokaza o fizičkom nasilju tuženog, u kontekstu svih sprovedenih i pravilno cenjenih dokaza koji su izvedeni u postupku.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo kada su ocenili da u ponašanju tuženog prema tužilji nema elemenata nasilja u porodici iz člana 197. stav 1. i stav 2. Porodičnog zakona. Naime, navedenom zakonskom odredbom propisano je da nasilje u porodici, u skladu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, smatra se naročito, između ostalog, i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Takođe, izricanju mera zaštite od porodičnog nasilja ima mesta i u periodu „primirja“ s ozibrom da je za ovu vrstu nasilja karaterističan ciklus u ispoljavanju-nakon faze „primirja“ u kojoj se nasilnik „iskreno“ kaje i obećava da će se promeniti, nastupa faza „gomilanja besa“, koja posle određenog vremena kulminira i prerasta u pravu erupciju nasilničkog ponašanja, da bi posle toga opet nastupila faza „primirja“. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja. Mišljenje same žrtve o stepenu opasnosti koja joj preti takođe utiče na sam izbor mere zaštite koja će u konkretnom slučaju biti određena, jer upravo je žrtva ta kojoj se zaštita pruža, tako da njena subjektivna procena, zasnovana na iskustvu, predstavlja ključni faktor prilikom izbora mere zaštite koja će u svakom konkretnom slučaju biti određena.

Suprotno mišljenju nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju, u ponašanju tuženog prema tužilji stiču svi elementi nasilja u porodici, bez obzira što je u izveštaju policijske patrole koja je izašla na lice mesta dana 11.11.2015. godine konstatovano da nema elemenata krivičnog dela ni prekršaja, i da su se stranke međusobno uznemiravale. Upravo iz ovog pismenog dokaza, ali i iz svih dokaza koji su izvedeni u toku postupka, proizlazi da su među strankama narušeni porodični odnosi, a da je policija na lice mesta izlazila upravo zbog ponašanja tuženog prema tužilji, a na poziv supruga tužilje i upozorila tuženog na njegovo ponašanje prema tužilji. Činjenica da je tužilja tražila od tuženog da skloni svoje stvari iz garaže, da je pokušala da uđe u kuću tuženog, kao i da je pila kafu i pušila na terasi koju koristi tuženi, ne opravdava ponašanje tuženog, koji je tužilju vređao, psovao, gurao i premestio joj sto na kome je pila kafu, što, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje tuženog prema tužilji, a što je prouzrokovalo da se tužilja oseti ugroženom, uznemirenom i da izazove strah kod tužilje od daljeg nasilja, istog ili težeg oblika.

S obzirom na sve okolnosti slučaja, naročito na činjenicu da se tuženi u toku postupka odselio sa svojom porodicom i da sa tužiljom ne živi u istom dvorištu, ali i da postoji mogućnost da se sa tužiljom sretne u gradu, ovaj sud smatra da je određivanje mere zabrane daljeg uznemiravanja tužilje vređanjem, kao i svakim drugim drskim bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem, kao najblažom merom zaštite od nasilja u porodici, moguće postići svrhu zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja tužilji mira, spokoja i bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja. U tom smislu, odbijena je revizija tužilje u odnosu na određivanje ostalih predloženih mera zaštite od nasilja u porodici, kao i u odnosu na određivanje mera prema suprugu tužilje (ocu tuženog) s obzirom da on nije podneo tužbu, a da u postupku nije utvrđeno da u ponašanju tuženog prema ocu ima elemenata nasilja u porodici. Takođe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je period od šest meseci trajanja izrečene mere dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, s tim da se ona može produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Sobzirom na delimičan uspeh tužilje u sporu, ali i na razloge pravičnosti iz člana 207. Porodičnog zakona, odlučeno je da svaka snosi svoje troškove postupka, zbog čega je odbijen i zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić