Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 25/17 od 24.01.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja se u reviziji ističe, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Bujanovcu P 578/11 od 14.12.2011. godine, uređen je način održavanja ličnih odnosa između ovde tuženog kao oca i mal. tužioca tako da tuženi mal. tužioca preuzima svakog drugog vikenda u mesecu ispred kuće majke u ... i to subotom od 10,00 časova do nedelje do 18,00 časova kada je obavezan da dete vrati na isto mesto. Majka mal.tužioca se obratila Centru sa socijalni rad u ... 11.08.2015. godine i dovela mal. dete na razgovor vezano za okolnosti psihičkog i fizičkog nasilja od strane tuženog. Tom prilikom su pokazane modrice na leđima deteta koje je konstatovao i lekar urgentne medicine u svom izveštaju od 10.08.2015. godine i za koje je majka deteta objasnila da ih je uočila kada se dete prethodnog dana vratilo od oca. Saslušana u svojstvu svedoka, majka deteta je izjavila da je crvenilo na njegovim leđima primetila prilikom tuširanja, nakon što je dete sa njom bilo na ringišpilu. Sa detetom je obavljen razgovor. Tom prilikom je dobijena informacija da se igrao sa dedom po ocu, da ga je deda uzeo u ruke i bacio na zemlju pokušavajući da ga nauči da se bije i boksuje. Pošto su na levoj nadlaktici primećene modrice koje su već gubile boju ali su imale oblik prstiju od ruke, mal. tužilac je objasnio da ih je dobio od oca koji je pokušao da ga silom izvuče iz auta jer on nije hteo da izađe.

Iz iskaza deteta je utvrđeno da kada boravi kod oca uglavnom se igra sa dedom kada otac nije kod kuće, a kada je otac kod kuće, dođu mu drugovi sa kojima pije alkohol. Kada je jednom prilikom zatražio da ode ranije kod majke, otac mu je zapretio da će majka ići u zatvor ako on ne dolazi kod njega i ne ostane onoliko koliko je sud odredio. Otac ga udara po leđima kada nije dobar. U toku razgovora mal. AA je pokazivao strah kada se pomene otac i izrazio želju da tamo više ne odlazi, jer ga se plaši. Povreda na telu deteta, prema nalazu veštaka Bogdana Manasijevića, je moguća usled dejstva mehaničke sile lanca koji drži stolicu ringišpila, ali je moguća i štipanjem i stiskanjem šakama, te se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je povreda nastala pritiskom lanca pri vožnji ringišpila ili je nastala usled stiskanja šakama.

Veštak medicinske struke utvrdio je da se krvni podliv na telu deteta mogao javiti udarcem tela o tlo, ili o neki težak predmet, ili padom ili udarcem tupe sile na telo. Izrazio je mišljenje da su povrede na grudnom košu nastale pritiskom prstiju, odnosno šake na grudni koš, jer da su nastale pritiskom korpe ringišpila na telo deteta, bile bi drugog oblika i u predelu struka.

Centar za socijalni rad je procenio da otac nema uvid u razvojne potrebe deteta, da njegov vaspitni model podrazumeva fizičko kažnjavanje deteta za neposlušnost i da insistira na ličnim kontaktima sa detetom koji nisu sadržajni i podrazumevaju prisustvo deteta u društvu starijih osoba koje konzumiraju alkohol, kao i igru deteta sa dedom po ocu, koja je veoma gruba, neprimereno uzrastu deteta i nasilnog sadržaja. Imajući u vidu navedeno izrazio je mišljenje da je potrebno da se viđanja deteta sa ocem odvijaju u kontrolisanim uslovima i da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su u skladu sa članovima 197, 198 i 199. Porodičnog zakona izrekli odgovarajuće mere zaštite od nasilja u porodici, nalazeći da tuženi vrši nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona i primenom člana 61. istog zakona izmenili model održavanja ličnih odnosa mal. tužioca sa tuženim.

Prema odredbi člana 197. Porodičnog zakona („Sl. Glasnik RS“ br.18/15, 72/11-dr.zakon i 6/15), nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, s tim da se nasiljem u porodici naročito smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, ograničavanje slobode kretanja ili komunikacija sa trećim licima, vređanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Odredbom člana 198. navedenog zakona propisane su mere zaštite koju sud može izreći protiv člana porodice koji vrši nasilje.

U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da u radnjama tuženog ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona budući da je u toku postupka utvrđeno da tuženi dete izlaže opasnostima dozvoljavajući grube igre sa dedom po ocu, da tuženi mal. tužioca dovodi u kontakt sa drugim odraslim ljudima sa kojima konzumira alkohol, da udara dete po leđima „kada nije dobro“ i da mu preti odlaskom majke u zatvor, ako ne dolazi kod njega.

U skladu sa navedenim, nižestepeni sudovi su pravilno tuženom odmerili i izrekli mere zaštite od nasilja u porodici te mu zabranili da se približava mal. tužiocu na udaljenosti manjoj od 100m, da pristupa oko Osnovne škole „..“ u ... koju pohađa mal. tužilac, da pristupa mestu njegovog stanovanja kao i da dalje psihički uznemirava mal. tužioca, sa trajanjem od godinu dana u skladu sa članom 198. Porodičnog zakona. Trajanje izrečene mere adekvatno je težini radnji i nasilja, izraženoj upornosti, stvorenom riziku od mogućih posledica po integritet i duševno zdravlje mal. tužioca. Svrha mere zaštite je i sprečavanje i prestanak takvog ponašanja koje predstavlja nasilje u porodici, rešavanje problema koji su doveli do poremećaja u odnosima i nasilja, te konačno uspostavljanje normalnih međusobnih odnosa članova porodica. Kako su sudovi to imali u vidu prilikom izricanja navedenih mera zaštite, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici usvojena je, u najboljem interesu deteta, a što je iziskivalo izmenu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem i njihovo odvijanje u kontrolisanim uslovima. Ovo posebno imajući u vidu subjektivnu reakciju deteta na dešavanja vezana za odlazak kod oca, jer dete ispoljava strah od oca i otpor prema daljim odlascima kod oca radi viđanja. Elementi procene najboljeg interesa deteta pravilno su utvrđeni pribavljanjem mišljenja Centra za socijalni rad .... Izmena ranije utvrđenog modela viđanja mal. tužioca sa ocem omogućiće detetu da, u skladu sa članom 61. Porodičnog zakona, ostvari svoje pravo i viđa roditelja sa kojim ne živi, ali na način koji kod deteta ne izaziva strah i koji sprečava mogućnost ponavljanja ponašanja koje je okarakterisano kao nasilje u porodici od strane tuženog.

Sud je imao u vidu i ostale revizijske navode ali ih u smislu čl. 414. stav 2. ZPP nije posebno obrazlagao, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su već bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić