1) u roku od 3 radna dana od dana prijema ovog rešenja na svojoj internet stranici objavi model postupka izrade ugovora o pristupu distributivnom sistemu koji je dana 03.07.2015. godine odobren od strane direktora Javnog preduzeća ''Elektroprivreda Srbije'' Beograd i u istom roku o tome pisanim putem obavesti Komisiju za zaštitu konkurencije;

2) u roku od 3 radna dana od dana dobijanja saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije na pravila o radu distributivnog sistema električne energije, o navedenom pisanim putem obavesti Komisiju za zaštitu konkurencije;

3) u roku od 5 radnih dana od dana dobijanja saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije, na svojoj internet stranici objavi pravila o radu distributivnog sistema električne energije;

4) u roku od 10 radnih dana od dana dobijanja saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije na pravila o radu distributivnog sistema električne energije usaglasi model postupka izrade ugovora o pristupu distributivnom sistemu od 03.07.2015. godine sa navedenim Pravilima;

5) u roku od pet radnih dana od donošenja odluke o usaglašavanju modela postupka izrade ugovora o pristupu distributivnom sistemu sa Pravilima o radu distributivnog sistema električne energije o tome pisanim putem obavesti Komisiju za zaštitu konkurencije i na svojoj internet stranici objavi usaglašeni Model postupka;

6) ponudi zaključenje aneksa Ugovora i pristupu sistemu za distribuciju električne energije i korisnicima koji koriste distributivni sistem za snabdevanje električnom energijom za sopstvene potrebe, u svemu u skladu sa aneksom ponuđenim komercijalnim snabdevačima dana 07.11.2016. godine;

7) bankama kojima su dana 23.11.2016. godine upućeni dopisi, sa pozivom da dostave nacrt ugovora o otvaranju namenskog depozita, za dodatnih 15 dana produži rok za davanje odgovora uz dostavljanje dokumentacije koja odgovara onoj koja je dostavljena BB banci a.d. ... za potrebe izrade Ugovora o otvaranju i administriranju dinarskog depozita, koji je prethodno bio nuđen korisnicima sistema za distribuciju električne energije;

8) objavom na svojoj internet stranici učini dostupan spisak banaka kod kojih korisnici sistema za distribuciju električne energije mogu otvoriti račun za deponovanje sredstava namenskog (garantnog) depozita;

9) sa svim korisnicima distributivnog sistema koji ispunjavaju potrebne uslove zaključi ugovor o pristupu sistemu za distribuciju električne energije pod jednakim uslovima bez obzira da li se radi o korisniku koji koristi distributivni sistem električne energije radi daljeg snabdevanja korisnika, ili za sopstvene potrebe.

Stavom VIII dispozitiva, nalaže se učesniku na tržištu iz stava I dispozitiva ovog rešenja da u roku 30 (trideset) dana izvrši naloge iz stava VII tačke 6), 7) i 8) dispozitiva ovog rešenja i Komisiji za zaštitu konkurencije dostavi dokaze o izvršenju. Stavom IX dispozitiva rešenja, zabranjuje se učesniku na tržištu iz stava I dispozitiva ovog rešenja svako buduće postupanje kojim bi se mogla sprečiti, ograničiti ili narušiti konkurencija zloupotrebom dominantnog položaja na način opisan u stavu II dispozitiva ovog rešenja. Stavom H dispozitiva odlučeno je da se rešenje objavi u ''Službenom glasniku RS'' i na internet strani Komisije za zaštitu konkurencije.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom, zbog povrede pravila postupka i pogrešne primene zakona, podnosilac zahteva osporava zakonitost pobijane presude, zbog povrede prava na pravično suđenje zagarantovanog članom 32. Ustava Republike Srbije i povrede prava stranke na pristup sudu. Ističe da je Upravni sud bio u obavezi da sudi u sporu pune jurisdikcije nezavisno od opštih odredbi Zakona o upravnim sporovima uz obavezno održavanje usmene rasprave radi utvrđivanja činjenica i sprovođenja celokupnog dokaznog postupka. Pobijanom presudom nisu ocenjeni svi navodi tužbe kao ni predloženo izvođenje dokaza veštačenjem. Kako se u konkretnom slučaju radi o izuzetno složenom pitanju utvrđivanja relevantnog tržišta, a potom i efekata koje radnje preduzete na tako definisanom relevantnom geografskom tržištu Republike Srbije dovode do dominantnog položaja operatora distributivnog sistema na tom tržištu pri čemu nije utvrđeno da li na tom relevantnom geografskom tržištu Republike Srbije postoji samo jedan operator distributivnog sistema – podnosilac zahteva, ili još jedan operator distributivnog sistema na AP Kosovo i Metohija, a što je od suštinskog značaja za pravilno utvrđivanje postojanja činjenice ''udela od 100%'' podnosioca zahteva. Na ovo suštinsko činjenično pitanje nema razloga ni u rešenju tuženog organa kao ni u pobijanoj presudi. Smatra da je nesporna činjenica da na teritoriji AP Kosovo i Metohija postoji više privrednih društava koja pružaju usluge distribucije električne energije, zbog čega je neprihvatljivo zaključivanje tuženog organa kao i Upravnog suda da je udeo podnosioca zahteva na relevantnom tržištu 100%, osim ukoliko relevantno geografsko tržište čitave Republike Srbije, protivno Ustavu, ne obuhvata Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Dalje navodi da je u tužbi jasno naveo i priložio dokaze sa predlogom izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost u pogledu efekata obaveze polaganja sredstava obezbeđenja na krajnje potrošače, čime je podnosilac zahteva navodno zloupotrebio svoj navodno dominantni položaj, međutim, pobijana presuda je zasnovana isključivo i jedino na nalazu i mišljenju same Komisije. Ističe da nije ni ustanovljavanjem obaveze polaganja sredstava obezbeđenja niti na bilo koji drugi način oštetio krajnje potrošače. Navedeno je ne samo od izuzetnog značaja za samo postojanje radnje povrede odnosno navodne zloupotrebe dominantnog položaja, već i od presudne važnosti prilikom određivanja mere zaštite konkurencije obzirom da ako nema štete za krajnje potrošače, nema ni zakonskih uslova za postojanje povrede konkurencije. Podnosilac zahteva je sa zahtevom za preispitivanje sudske odluke predložio i rešavanje pitanja ocene ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije u kome je naveo da sud reši ovo pitanje kao prejudicijalno od značaja za rešenje glavne stvari ili da zastane sa postupkom i obrati se Ustavnom sudu Srbije u skladu sa članom 63. Zakona o Ustavnom sudu. Predlažio je da sud zahtev za preispitivanje sudske odluke uvaži i ukine ili preinači pobijanu presudu.

Protivna stranka Komisija za zaštitu konkurencije u odgovoru na zahtev navodi da je pobijana presuda pravilna i u svemu na zakonu zasnovana i predlaže da sud zahtev kao neosnovan odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je tuženi organ odlučujući u postupku koji se vodi po službenoj dužnosti protiv Operatora distributivnog sistema ''EPS distribucija'' DOO Beograd, radi utvrđivanja postojanja radnje zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije doneo osporeno rešenje kojim je utvrdio da Operator distributivnog sistema ''EPS distribucija'' DOO Beograd ima dominantan položaj na relevantnom tržištu distribucije električne energije na teritoriji Republike Srbije i da je kao učesnik na tržištu zloupotrebio dominantan položaj i to primenjivanjem nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedinačni učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente i nametanjem navedenih nepravičnih uslova poslovanja, zbog čega mu je pravilno određena mera zaštita konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini od 0,6% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2015. godini, što iznosi 330.179.814,00 dinara.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je Upravni sud donošenjem presude bitno povredio pravila postupka i to povredom prava podnosioca na pravično suđenje, odnosno iznošenje dokaza i obrazloženu sudsku odluku, jer je u potpunosti prihvatio razloge osporenog rešenja koji su tužbom detaljno osporeni i u pogledu činjeničnog stanja i u pogledu primene materijalnog prava. Ovo stoga što je tužilac u tužbi isticao da Komisija za zaštitu konkurencije nije odredila relevantno tržište na osnovu Uredbe o relevantnom tržištu, a u smislu člana 6. Zakona o zaštiti konkurencije relevantno tržište obuhvata relevantno tržište proizvoda na relevantnom geografskom tržištu, pri čemu relevantno geografsko tržište predstavlja teritoriju na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudi ili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovi konkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama. Osporenim rešenjem je obrazloženo samo relevantno tržište proizvoda, ali ne i relevantno geografsko tržište, a Upravni sud u pobijanoj presudi nije dao valjane razloge za tužbene tvrdnje u vezi utvrđivanja relevantnog tržišta – posebno relevantno geografskog tržišta, a što se i u zahtevu za preispitivanje sudske odluke posebno ističe. Osim toga, prema odredbama člana 57. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije (''Službeni glasnik RS'' 51/09 i 95/13) i člana 3. stav 1. tačka 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera (''Službeni glasnik RS'' 50/2010), prilikom određivanja visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije uzimaju se u obzir namera, težina, posledice i trajanje utvrđene povrede konkurencije. Upravni sud u pobijanoj presudi nema konkretnih prihvatljivih razloga zašto ne prihvata predlog tužbe za stručnim veštačenjem ekonomsko-finansijske prirode o posledicama učinjenih povreda konkurencije na krajnje kupce električne energije, a u dosadašnjem upravnom i sudskom postupku nema utvrđene relevantne činjenice o tome (o posledicama učinjenih povreda konkurencije) od kojih zavisi visina novčanog iznosa izrečene zaštitne mere. Takođe, ni tuženi organ u osporenom rešenju kao ni Upravni sud u pobijanoj presudi nije naveo razloge zbog čega je Savet Komisije ocenio da nametanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente predstavlja težu povredu, dok nametanje nepravičnih uslova poslovanja predstavlja veoma tešku povredu. Time što je propustio da oceni navedene dokaze, kao i navode tužbe kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, ili da navede razloge zbog kojih smatra da su bez značaja prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud je povredio pravo podnosioca zahteva na pravično suđenje. Ovo pravo je predviđeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i predstavlja obavezu suda da obrazloži svoju odluku, jer stranka ima pravo da bude upoznata sa stavovima suda na kojima je ta odluka zasnovana.

Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao predlog za rešavanje pitanja ocene ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije jer je podnosilac zahteva imao mogućnost da isti podnese nadležnom Ustavnom sudu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu i predmet vratio Upravnom sudu koji je dužan da u ponovnom postupku izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 17.11.2017. godine, Uzp 342/2017

Zapisničar,                                                                                                                                 Predsednik veća - sudija,

Rajka Milijaš,s.r.                                                                                                                     Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić