Интервју в.ф. председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића - објавила агенција "Танјуг"

Вршилац функције председника Врховног касационог суда судија Драгомир Милојевић, који је сходно тој функцији и председник Високог савета судства, за пролеће најављује низ промена у српском судству, након усвајања измена Закона о судијама, као и о мрежи судова. 

 Предлози тих закона сада се налазе на разматрању пред Венецијанском комисијом, па би после свих неопходних процедура, њихово усвајање могло да се очекује крајем марта или почетком априла, рекао је Милојевић у интервјуу Тanjugu.

Тек након тога ВСС ће моћи да повуче прве конкретне потезе када су у питању избори за председнике судова – јер најпре мора да се зна где ће све бити суд, затим реинтеграција враћених судија, односно распоред или упућивање судија... објасинио је в.д. председника ВСС и ВКС.

Он је истакао да се залаже да се по хитном поступку донесу критеријуми и мерила за избор, као и за вредновање рада судија, јер, како је навео, правила утакмице морају да се знају пре него што она почне. 

Судија Милојевић, који је током реизбора 2009. године остао без судијске функције, па је прошле године, одлуком Уставног суда, враћен у Врховни касациони суд, сматра да више не сме да се понови бирање ''лојалних судија'' које је, уз нерационалну мрежу судова, главна мана ранијих правосудних реформи. 

Реформа правосуђа је оцењена негативно и у домаћој и у европској стручној и широј јавности, јер је ''претходна власт, а и неки пре ње искористила све што им је у рукама да обезбеди себи лојални судијски кадар''.

''Поновила се стара уставна технологија промене судијског кадра, према којој се доносе Устав којим се мање више отворено или прикривено установљавају нови судови и према тој новој мрежи судова бирају се нове судије од којих политичка власт, посебно извршна, тражи лојалност. Такав начин избора говори о томе да нема ни ''н'' од независности правосуђа, односно идеала да правосуђе буде независно у подели власти предвиђеној Уставом'', оценио је Милојевић. 

Према његовим речима, до сада је извршна власт имала превласт над судском влашћу посебно имајући у виду начин избора судија по законима који су донети 2009. и 2010.

Затечено стање у правосуђу оценио је као ''погубно'', јер је био евидентиран притисак друге две гране власти на судије који су после реизбора били застрашени, мрежа судова нерационална, судови неравномерно распоређени, а трошкови правосуђа превисоки – у односу на ранији период. 

Такође је и грађанима био отежан приступ правди, а посебно је било угрожено право на правично суђење, рекао је Милојевић и подсетио да је недавно и комесар за проширење Европске уније Штефан Филер оценио да је реформа правосуђа тек сад на почетку.

Захваливши колегама које су му, како је навео, указали поверење и част да буде в.д. председника ВКС, Милојевић је подсетио да су му на тај начин наметнули и велику ''обавезу'' с обзиром на затечено стање у правосуђу, као и задатак да поврати и оствари идеал владавине права. 

Он је истакао да не може судство да се ''неосновано окривљује за тамну мрљу неоткривених кривичних дела'', као што су убиства новинара, гардиста и многа друга која су остала нерасветљена.  

''Посао полиције и тужилаштва је да пред суд доведу извршиоце кривичних дела, а посао суда да суди. Суд ће сигурно пресудити према расположивим доказима и у складу са законом сваки предмет који оптужним актом дође пред њега'', поручио је Милојевић. 

Он је од пре неколико дана и на челу ВСС, а за почетак је најавио да ће се отклонити ''правно немогућа ситуација'' у којој су још на снази одлуке првог сазива ВСС о неизбору судија из 2009. и 2010, иако је Уставни суд све те одлуке понишио и наложио да се ставе ван снаге. 

Осврћући се на захтев Друштва судија Србије за смену свих чланова ВСС из реда судија и избор нових, Милојевић је указао да ''ако би се сада спровела цела законска процедура око смене чланова ВСС из реда судија, морали би да се распишу нови избори за чланове савета, који трају четири до шест месеци... а моје мишљење да би тада све стало''.

Судија је нагласио да се већ на првом састанку ВСС заложио да се конкурси за председнике судова распишу што пре, јер је од краја 2009. године ''цела земља у в.д. стању'', а сви председници судова вршиоци дужности, сем што је бивши председник ВКС Ната Месаровић била изабрана у Скупштини. 

''Сматрам да што пре, по хитном поступку, треба расписати изборе за председнике судова, најпре за ВКС, затим за апелационе судове, па више... али све то у кратком року. В.д. стање није добро ни за извршну, ни законодавну, а посебно не за судску власт, јер је поступак смене лакши и бржи него у редовном поступку. Такође, редовна функција носи одговорност због поверења које је изабраној личности указано'', истакао је судија. 

Милојевић сматра да је најмање деценија потребна да прође да би се вратило поверење грађана у правосуђе. 

''Три године нисам радио као судија, па сам радио неко време као адвокат. Према мом мишљењу, проблем у судовима је лоша изведена реформа која је довела до тога да изабрани размишљају ''ако нису неки други изабрани, како ћу ја да опстанем'', казао је Милојевић. 

Поред тога, младе судије су тек препуштене сами себи и немају подршку старијих и искуснијих судија. Због тога је, како је навео, основни задатак да се успоставе добри односи унутар судова и да се пружи стручна помоћ и подршка младим судијама, јер ''старе'' судије знају свој посао. 

Милојевић је подсетио да је пре неколико дана расписан конкурс за избор око 20 судија.

На изборима за судије диплома Правосудне академије мора да се вреднује одређеним бројем бодова, рекао в.ф. председника ВКС, али то, како је истакао, не сме бити толико да други који нису били у прилици (из материјалних, породичних или других разлога) да заврше Правосудну академију остану без шанси за избор.