Кж I 515/05

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 515/05
20.04.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Слободана Рашића и Невенке Важић, чланова већа, са саветником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету против оптужене АА, због кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 248. став 1. КЗ РС у стицају са кривичним делом кршења закона од стране судије из члана 243. став 1. КЗ РС, одлучујући о жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца ББ, изјављеној против пресуде Окружног суда у Шапцу К.бр.98/00 од 14.12.2004. године, након одржане јавне седнице већа у смислу члана 375. ЗКП-а, донео је дана 20.04.2006. године,

 

 

П Р Е С У Д У

 

 

Поводом жалбе пуномоћника оштећеног као тужиоца ББ, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Шапцу К.бр.98/00 од 14.12.2004. године тако што се према:

 

- оптуженој АА, рођеној ___. године од оца ___ и мајке ___ рођене __, са пребивалиштем у ВВ, Српкиња, држављанка СЦГ, дипломирани правник, адвокат, неудата, неосуђивана,

 

- на основу члана 354. тачка 3. ЗКП-а ОДБИЈА оптужба да је:

 

- неутврђеног дана у јулу месецу 1995. године у ЗЗ, поступајући као истражни судија Општинског суда у ЗЗ, у предмету тог суда Ки.290/05, окривљеног АА, због кривичног дела преваре из члана 171. став 1. КЗ РС, а у намери да ГГ, прибави какву корист, односно ББ нанесе какву штету, са умишљајем прекршила одредбе Закона о кривичном поступку, тако што је сачинила четири неистините службене исправе – записника о саслушању сведока, тако што је у оригиналним празним записницима о саслушању сведока, у којима су се налазили само потписи сведока ДД, ЂЂ и ЕЕ, унела неистините исказе наведених сведока, као да су сведоци у прописаној форми дали те исказе, а нису их дали, сама куцајући на писаћој машини, ван службених просторија Општинског суда у ЗЗ, а по тексту који је претходно прибавила од непознатог лица, као да су ти записници састављени у просторијама Општинског суда у ЗЗ, наводећи да је приликом наводног саслушања горе наведених сведока била присутна ЖЖ, записничарка Општинског суда у ЗЗ, иако се она у то време налазила на годишњем одмору и није била у просторијама Општинског суда ЗЗ, и иста записнике потписала својом руком у својству истражног судије, а потписала је и записничарку ЖЖ, иако исти записници нису били састављени у форми која је прописана Законом о кривичном поступку и исти нису били састављени у просторијама Општинског суда у ЗЗ, нити на другом месту где исти могу да се сачине, нити је позивала сведоке ради саслушања, па су након тога овако фалсификовани записници употребљени као прави у предметима Општинског суда у ЗЗ Ки.290/95 и К.688/96 окривљеног ББ,

 

- чиме би извршила кривично дело фалсификовања службене исправе из члана 248. став 1. КЗ РС у стицају са кривичним делом кршења закона од стране судије из члана 243. став 1. КЗ РС.

 

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

Пресудом Окружног суда у Шапцу К.бр.98/00 од 14.12.2004. године, оптужена АА је на основу члана 355. тачка 3. ЗКП-а ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 248. став 1. КЗ РС у стицају са кривичним делом кршења закона од стране судије из члана 243. став 1. КЗ РС.

 

Истом пресудом тужилац је обавезан да оптуженој накнади трошкове ангажованог браниоца колико исти буду износили по трошковнику, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом извршења.

 

Против наведене пресуде жалбу је изјавио пуномоћник оштећене као тужиоца адвокат ИИ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона са предлогом да Врховни суд преиначи побијану пресуду тако што ће оптужену огласити кривом за наведена кривична дела и казнити по закону или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Пуномоћник је тражио да са оштећеним као тужиоцем буде позван на седницу већа.

 

Врховни суд је одржао седницу већа у присуству оштећеног као тужиоца ББ и његовог пуномоћника адвоката ИИ, па пошто је у свему поступљено у смислу члана 375. ЗКП-а, Врховни суд је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је по службеној дужности испитао у смислу члана 380. ЗКП-а и жалбом, па је по оцени истих, нашао:

 

У овом кривичном предмету је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења према оптуженој АА, за кривично дело фалсификовања службене исправе из члана 248. став 1. КЗ РС у стицају са кривичним делом кршења закона од стране судије из члана 243. став 1. КЗ РС.

 

Наиме, за кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 248. став 1. КЗ РС, прописана је казна затвора од три месеца до две године, а за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243. став 1. КЗ РС прописана је казна затвора од шест месеци до пет година.

 

Одредбом члана 95. став 1. тачка 4. ОКЗ-а, предвиђено је да се кривично гоњење не може предузети када протекне пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор преко три године, а чланом 96. став 6. ОКЗ-а, прописано је да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне два пут онолико времена колико се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

 

Како су према стању у списима предмета дела, а која су оптуженој стављена на терет и за која је побијаном пресудом ослобођена од оптужбе, извршена неутврђеног дана у јулу месецу 1995. године, то је у предметном случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

 

Како на наступање апсолутне застарелости суд пази по службеној дужности, то је Врховни суд поводом жалбе пуномоћника оштећеног као тужиоца преиначио првостепену пресуду тако што је на основу одредбе члана 354. тачка 3. ЗКП-а према оптуженој АА одбио оптужбу за кривично дело фалсификовања службене исправе из члана 248. став 1. КЗ РС у стицају са кривичним делом кршења закона од стране судије из члана 243. став 1. КЗ РС.

 

Одлука о трошковима кривичног поступка донета је на основу одредбе члана 199. ЗКП-а.

 

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 391. ЗКП-а, Врховни суд је донео одлуку као у изреци пресуде.

 

 

Записничар, Председник већа-судија,

Александара Симић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

 

љи