Кзз Пр 1/2018 одбачај; неовлашћено лице

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 1/2018
30.01.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у прекршајном поступку окривљеног АА, због прекршаја из члана 22 став 1. тачка 2. Закона о јавном окупљању, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Душка Стефановића, поднетом против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Ваљеву 11-Пр. бр. 135/17 од 16.08.2017. године и Прекршајног апелационог суда у Београду 103-Прж бр. 17393/17 од 05.09.2017. године, у седници већа одржаној 30.01.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Ваљеву 11-Пр. бр. 135/17 од 16.08.2017. године и Прекршајног апелационог суда у Београду 103-Прж бр. 17393/17 од 05.09.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Ваљеву 11-Пр. бр. 135/17 од 16.08.2017. године, окр. АА, оглашен је одговорним због прекршаја из члана 22. став 1. тачка 2. Закона о јавном окупљању и осуђен на новчану казну у износу од 50.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а у противном суд ће посебним решењем у смислу члана 315. Закона о прекршајима одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне.

Одлучујући о жалбама МУП-а РС Полицијске управе у Ваљеву и браниоца окривљеног, Прекршајни апелациони суд у Београду је пресудом 103-Прж бр. 17393/17 од 05.09.2017. године, одбио жалбе као неосноване и потврдио првостепену пресуду.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног, адв. Душко Стефановић, поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји, преиначи правноснажну одлуку или обе пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 285. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ број 65 од 25.07.2013. године), прописано је да захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.

Дакле, из цитиране законске одредбе јасно је да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а не и окривљеном односно браниоцу, који само имају могућност да надлежном јавном тужиоцу поднесу иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости, на основу које надлежни јавни тужилац одлучује да ли има места подношењу овог ванредног правног лека.

Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео бранилац окривљеног АА, на шта по закону није овлашћен, то је захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП у вези члана 285. став 2. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                       Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                 Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић