Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 696/17 од 06.09.2017. године, усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду, преиначена је у делу одлуке о казни, пресуда Вишег суда у Новом Саду К 176/16 од 09.03.2017. године, па је Апелациони суд у Новом Саду, окривљеном Далибору Живковићу, применом члана 4, 14, 2, 45. и 54. КЗ, утврдио за кривична дела за која је оглашен кривим побијаном пресудом, и то: за кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога у помагању из члана 246. став 1. у вези члана 35. КЗ, казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, те задржао утврђену казну затвора првостепеном пресудом за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, у трајању од 6 (шест) месеци, па га је на основу члана 60. став 1. КЗ, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 13.06.2016. године, па надаље, док је жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована, а побијана пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Далибора Живковића, адвокат Петар Цветковић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или их преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246. став 1. у вези члана 35. КЗ.

Врховни касациони суд je у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних пресуда повређен закон, јер је у конкретном случају примењена одредба члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП, иако Законик о кривичном поступку, ниједном одредбом не каже експлицитно да суд мора извршити увид у исказ саокривљеног, према коме је поступак раздвојен или окончан правноснажном осуђујућом пресудом. У вези тога, бранилац истиче да је једини доказ који терети окривљеног Далибора Живковића, да је помогао при извршењу кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, исказ саокривљеног АА, чија истинитост може бити доведена у питање, због самог његовог процесног положаја, па бранилац сматра да је суд у овом случају, морао применити институт „in dubio pro reo“, тј. да је сумњу у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, морао решити у корист окривљеног.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног указује да је доношењем побијаних пресуда учињена повреда члана 406. став 1. тачка 5) у вези члана 16. став 5. ЗКП.

Поред наведеног, бранилац у захтеву истиче да окривљени Далибор Живковић, није ни психички, ни физички помогао окривљеном АА, већ да је напротив, од истог захтевао да сва недозвољена средства која би евентуално држао код себе, за време док борави у стану код Живковића уклони, како сам Живковић не би имао проблеме, због чега бранилац оцењује да на страни окривљеног Далибора Живковића, нема ни директног, ни евентуалног умишљаја у погледу извршења кривичног дела из члана 246. став 1. у вези члана 35. КЗ. Такође, бранилац сматра да је једини доказ који терети окривљеног Далибора Живковића, „једна непоуздана реченица извучена из контекста одбране окривљеног АА“, која не може бити прихваћена као инстинита, због процесног положаја овог окривљеног и могућности да не говори истину. С тим у вези је, према ставу браниоца, неопходно да се окривљени Далибор Живковић и окривљени АА суоче, будући да се на основу изведених доказа, окривљени Далибор Живковић, ни на који начин, не може довести у везу са оним што је чинио окривљени АА- нити са оружјем, нити са опојном дрогом. Поред тога, у захтеву се наводи да је у конкретном случају спорно и судско-психијатријско вештачење окривљеног Далибора Живковића, јер је налаз вештака, као и исказ који је вештак дао у поступку на главном претресу, пун контрадикторности.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП и члана 16. став 5. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                           За Председника већа-судија

Марина Радосављевић, с.р.                                                                                               Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић