Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости благовремено су поднели:

-бранилац окривљенoг АА, адвокат Милан Дабић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) и 3) и став 2. ЗКП, а због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 3), 5) и 11) и став 2. тачка 1), 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног АА ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет;

-бранилац окривљене ББ, адвокат Деан Моћић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) и 3) и став 2. и 4. ЗКП, а због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 3), 5) 11) и став 2. тачка 1), 2) и 3) ЗКП и из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљену ББ ослободи од оптужбе да је извршила кривично дело које јој је стављено на терет.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерке захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих су поднети захтеви за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтевима, нашао:

Захтеви су основани.

Основано се у поднетим захтевима за заштиту законитости указује да је Виши суд у Новом Саду, тиме што је донео побијану другостепену пресуду, у већу састављеном од судија Татјане Ђурашковић, као председника већа и судије Биљане Делић, као члана већа, учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, јер су наведене судије морале бити изузете од судијске дужности у конкретном случају, у поступку одлучивања о жалбама бранилаца окривљених на првостепену пресуду, с обзиром да су у истом предмету поменуте судије, одлучивале у већу, у поступку испитивања оптужнице сходно члану 337. ЗКП, а које одлучивање судија је поступање у поступку потврђивања оптужнице.

Наиме, из списа предмета се утврђује да су судија Биљана Делић, као председник ванпретресног већа, а судија Татјана Ђурашковић, као члан истог већа, тада надлежног Вишег суда у Новом Саду, учествовале у поступку испитивања оптужнице Вишег јавног тужиоца у Новом Саду Кт 144/13 од 17.04.2013. године, којом је окривљенима АА и ББ, првобитно било стављено на терет извршење кривичог дела трговина људима из члана 388. став 3. у вези става 1. КЗ, те да је наведеном приликом, од стране ових судија, на основу члана 337. став 3. ЗКП, донета наредба Кв 436/14 од 23.06.2014. године, да Више јавно тужилаштво у Новом Саду, донесе наредбу о допуни истраге, између осталог и против окривљених АА и ББ. Надаље, из списа предмета произилази да је потом Виши јавни тужилац у Новом Саду, донео наредбу о допуни истраге Кти 110/14 од 04.07.2014. године, а дана 27.09.2016. године и наредбу о завршетку истраге Кти 110/14 од 27.09.2016. године. Такође, из списа предмета произилази да је након тога, Основни јавни тужилац у Новом Саду, поднео оптужни предлог Кт 4093/16 од 06.10.2016. године, стављајући окривљенима АА и ББ, на терет извршење кривичног дела ванбрачна заједница са малолетником у помагању из члана 190. став 1. у вези члана 35. КЗ, за које дело су исти првостепеном пресудом оглашени кривим. Другостепеном пресудом Вишег суда у Новом саду, одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених и првостепена пресуда Основног суда у Новом Саду је потврђена, а том приликом су о изјављеним жалбама, одлучивале судија Татјана Ђурашковић, као председник већа и судија Биљана Делић, као члан другостепеног већа.

Полазећи од наведеног, по оцени Врховног касационог суда, произилази да учешће судије Биљане Делић као председника већа и судије Татјане Ђурашковић као члана већа у поступку испитивања оптужнице, којом приликом су чланови већа, након извршеног увида у списе предмета и писани одговор на оптужницу поднет од стране браниоца окривљених АА и ББ, разматрали у истрази прикупљене податке и доказе и изјашњавали се у погледу довољности тих доказа за потребан степен сумње о делу окривљених, односно одлучивали у тој фази о даљој судбини поступка-представља поступање у кривичном предмету и доношење процесне одлуке која је донета у поступку потврђивања оптужнице, а што је представљало разлог за обавезно изузеће судија Татјане Ђурашковић и Биљане Делић, у смислу члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, у жалбеном поступку и доношењу другостепене пресуде од стране поменутих судија.

Како је дакле, учествовањем судија Татјане Ђурашковић и Биљане Делић у доношењу правноснажне другостепене пресуде, учињена повреда закона из члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, истакнута у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА и захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене ББ, услед које је укидање побијане другостепене пресуде неопходно, то је Врховни касациони суд усвојио предметне захтеве, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање, приликом којег ће тај суд отклонити повреду закона на коју му је указано у овој пресуди.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, а применом члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                           За Председник већа - судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                                  Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић