Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер сматра да је побијаним решењима потврђена оптужница на доказима који су незаконити. У вези са истакнутом повредом, као незаконите доказе, бранилац означава записник о претресању стана и других просторија МУП РС, ДП, ПУ за град Београд, УКП IV одељење од 11.04.2016. године, затим потврду о привремено одузетим предметима МУП РС, ДП, ПУ за град Београд, УКП IV Одељење од 11.04.2016. године, као и записник о вештачењу МУП РС ДП УКП НКТЦ број 234-17962/16 од 13.04.2016. године, сматрајући да је реч о незаконитим доказима, из разлога што јавни тужилац није у законом предвиђеном року из члана 296. став 2. ЗКП, донео наредбу о спровођењу истраге и на тај начин „ауторизовао“ претходно предузете доказне радње (претресање стана и других просторија, привремено одузимање предмета и физичко-хемијско вештачење биљне материје), па се предметни докази, према оцени браниоца, морају издвојити из списа предмета као незаконити.

Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, ови наводи захтева не могу се прихватити као основани, из разлога што поменути докази, нити сами по себи, нити према начину прибављања, нису у супротности са одредбама ЗКП-а. Наиме, претресање стана и других просторија, обављено је на основу претходно прибављене наредбе судије за претходни поступак Кпп Пов бр.432/16 од 11.04.2016. године, и у свему је извршено у складу са одредбама ЗКП које прописују предузимање ове доказне радње. Такође, овлашћена службена лица привремено су одузели предмете од окривљене, сагласно одредби члана 147. ЗКП, и на основу члана 150. ЗКП, окривљеној су о одузетим предметима, прописно издали потврду, коју је иста без примедби потписала. Поред наведеног, и предметно физичко-хемијско вештачење биљне материје, предузето је на основу претходно издате наредбе Вишег јавног тужиоца у Београду Кт 346/16 од 12.04.2016. године, и исто је у свему обављено у складу са одредбама ЗКП које прописују предузимање ове доказне радње.

Стога, како су сви предметни докази прибављени на законит начин, и како наредба за спровођење истраге није доказ, већ формално-правни акт, за чије доношење законодавац, одредбом члана 296. став 2. ЗКП, предвиђа инструкциони (оквирни) рок - то околност да је јавни тужилац у конкретном случају, након истека (оквирног) рока из члана 296. став 2. ЗКП, донео наредбу за спровођење истраге, по налажењу Врховног касационог суда, без утицаја је на законитост претходно прибављених доказа.

Због наведеног, неосновано бранилац окривљене указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде на основу члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                          За председника већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                               Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић