Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Сабахудин Хајдаревић, због повреде кривичног законика, повреде или ускраћивања људског права и слободе окривљеног у поступку које је зајемчено Уставом Републике Србије, Европском Конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатних протокола, повреде одредаба кривичног поступка и погрешне примене кривичног закона, без навођења законског основа, а из садржине захтева произилази да се захтевом указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или да исте преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, а да првостепеном суду наложи да застане са поступком наплате новчане казне према окривљеном до окончања поступка по овом захтеву за заштиту законитости.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредби члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву наводи да су првостепени и другостепени суд погрешили када у односу на окривљеног нису применили одредбу члана 170. став 4. КЗ, јер је окривљени критичну изјаву дао вршећи своју политичку функцију и критикујући понашање приватног тужиоца који се такође бави политиком а нарочито имајући у виду да окривљени и приватни тужилац никад нису имали личних комуникација, на који начин се указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног АА истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да се ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде дао јасне и довољне разлоге да је критичном приликом изјава од стране окривљеног дата у намери да се омаловажи оштећени, и да се у његовим радњама стичу сви битни елементи кривичног дела увреде из члана 170. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује, тим пре што ни из чињеничног описа радње кривичног дела садржаног у изреци првостепене пресуде не произилази политичка конотација изјаве коју је окривљени АА критичном приликом дао.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                          Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић