Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 21/11
13.04.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ј.В., због кривичног дела неосновано добијање и коришћење кредита из члана 209. став 1. Кривичног законика и др, решавајући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 113/11 од 22.03.2011. године, подигнутом против правноснажног решења Апелационог суда у Београду Кж1 4529/10 од 09.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 13.04.2011. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 113/11 од 22.03.2011. године као, основан, па се  УКИДА решење Апелационог суда у Београду Кж1 4529/10 од 09.09.2010. године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Основног суда у Лозници I 1К .../10 од 22.03.2010. године оглашени су кривим и то М.А. због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ и Ј.В. због кривичног дела неосновано добијање и коришћење кредита из члана 209. став 1. КЗ за које су им изречене условне осуде и то окр. М.А., за кривично дело из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ утврђена је казна затвора у трајању од четири месеца а окр.Ј.В. за кривично дело из члана 209. став 1. КЗ утврђена казна затвора у трајању од два месеца и одређено да се обојици окривљених истовремено одређује да се наведене казне неће извршити под условом да окривљени у року од годину дана по правноснажности пресуде не учине ново кривично дело.

 

                         Истом пресудом обавезани су окривљени да суду на име паушала плате износ од по 2.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

 

                        Решењем Апелационог суда у Београду Кж1 4529/10 од 09.09.2010. године одбачена је као неблаговремена жалба окривљеног Ј.В. изјављена против пресуде Основног суда у Лозници К. .../10 од 22.03.2010. године.

 

                        Против правноснажног решења Апелационог суда у Београду Кж1 4529/10 од 09.09.2010. године Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз 113/11 од 22.03.2011. године због повреде кривичног закона из члана 386. у вези члана 183. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости, укине решење Апелационог суда у Београду и предмет врати на поновни поступак.

 

                        Врховни касациони суд је у смислу члана 422. став 3. Законика о кривичном поступку, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета са побијаним решењем,  па је, по оцени навода у захтеву, нашао:

 

 

 

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

 

                        Основано истиче јавни тужилац да је правноснажним решењем Апелационог суда у Београду Кж1 4529/10 од 09.09.2010. године, повређен  закон на штету окривљеног Ј.В. из члана 386. у вези члана 183. став 4. ЗКП, а која повреда је од утицаја на законитост и правилност побијаног решења.

 

                        Наиме, из списа предмета произилази да је пресуду Основног суда у Лозници I 1К .../10 од 22.03.2010. године, окривљени Ј.В. примио дана 26.03.2010. године, а да је против исте изјавио жалбу препорученом пошиљком  Р-... од 06.04.2010. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а коју жалбу је побијаним решењем суд одбацио као неблаговремену.

 

                        Одредбом члана 183. став 4. ЗКП прописано је ако последњи дан рока пада на државни празник или у суботу или у недељу, или у неки други дан кад државни орган није радио, рок истиче протеком првог наредног радног дана.

 

                        Имајући у виду стање у списима предмета, Врховни касациони суд је утврдио да је жалба окр.Ј.В. изјављена у законском року. Ово са разлога што је чланом 2. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник РС“ број 43/01 и 101/07), прописано да су у Републици Србији верски празници Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса (члан 2. став 1. тачка 2. Закона о државним и другим празницима Републике Србије), а одредбом члана 3. истог закона је одређено да у дане државних и верских празника не раде државни органи.

 

                        Како су Васкршњи празници (за 2010. годину) падали почев од 02.04.2010. године (Велики петак) па закључно са 05.04.2010. године ( други дан Васкрса), то су ови дани били нерадни. Будући да, у конкретном случају, осми (и последњи) дан рока за изјављивање жалбе на пресуду пада у суботу 03.04.2010. године, то рок за изјављивање овог правног лека истиче тек протеком првог наредног радног дана, а то је уторак 06.04.2010.године, ког дана је окривљени Ј.В. препорученом пошиљком и поднео жалбу, па је његова жалба и предата у законском року.

 

                        Стога јавни тужилац основано истиче у захтеву да је доношењем побијаног решења повређен кривични закон из члана 386. у вези члана 183. став 4. ЗКП, а која повреда је учињена на штету окривљеног Ј.В.

 

                        Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. и члана 32. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116/08), а применом  члана 24. став 7. ЗКП и члана 425. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар-саветник                                                                     Председник већа

 

Мила Ристић,с.р.                                                                                      судија

                                                                                                                  Бата Цветковић,с.р.