Истовремено, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, као и трошкове кривичног поступка чија ће висина бити одређена посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 887/17 од 11.12.2017. године, поред осталог, усвајањем жалбе окривљеног Игора Митровића лично и његовог браниоца у делу одлуке о казни, пресуда Вишег суда у Шапцу 5К бр. 21/15 од 19.06.2017. године преиначена је тако што је окривљеном Игору Митровићу за кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ утврђена казна затвора у трајању од две године, а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 2. КЗ задржана казна утврђена првостепеном пресудом у трајању од две године, након чега је окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 02.12.2013. године до 19.06.2014. године, док су жалба Вишег јавног тужиоца у Шапцу и у преосталом делу жалбе окривљеног Игора Митровића лично и његовог браниоца одбијене као неосноване, а побијана пресуда у односу на овог окривљеног у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Игора Митровића, адвокат Слободан Антонић, због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП (коју погрешно означава као повреду из члана 439. став 1. тачка 2) ЗКП), са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, те да у смислу члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде у односу на окривљеног одложи.

Врховни касациони суд је је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног Игора Митровића, као разлог подношења захтева за заштиту законитости, истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, при чему само формално означава ову повреду, због које је подношење захтева дозвољено окривљенима преко бранилаца, међутим не конкретизује у чему се ова повреда састоји, док суштински, у образложењу захтева, оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама и полемише са налазом и мишљењем судског вештака професора др. Милана Симића у односу на околност да ли је оштећени критичном приликом задобио лаку или тешку телесну повреду. Поред тога, у захтеву се наводи да је одбрана у току поступка предлагала да се изврши ново балистичко вештачење, како би се утврдио умишљај окривљеног у односу на повреду као последицу кривичног дела, а обзиром да је, према ставу браниоца „након испитивања вештака балистичара на главном претресу постало јасно да је ово вештачење непотпуно“.

Из изнетих навода, по оцени овога суда, јасно произилази да се нижестепене пресуде суштински побијају због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, а што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, а због повреде закона.

Како је, дакле, у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљенима преко бранилаца (из члана 439. тачка 2) ЗКП), док се суштински захтевом указује на недозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљених, односно бранилаца окривљених, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Игора Митровића, адвоката Слободана Антонића, одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                             За председника већа-судија,

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                           Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић