Истом пресудом, од окривљеног Предрага Вла је на основу члана 246. став 7. КЗ трајно одузета опојна дрога, и то 62,54 грама хероина упакованог у најлон кесу, 8,11 грама хероина упакованих у 32 пакетића од најлона и 0,92 грама канабиса упакованог у пакетић од најлона. На основу члана 348. став 6. КЗ, од окривљеног је одузет и противавионски метак калибра 23 мм са ознакама „...“, панцирно запаљујући, црне боје, а на основу члана 87. КЗ према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета, и то мобилног телефона марке „...“ имеи ..., са СИМ картицом „МТС“ број ... и једна дигитална вагица за прецизно мерење марке „..“ црне боје.

Окривљени Предраг Вла је на основу члана 246. став 1. ЗКП обавезан да у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде исплати трошкове кривичног поступка у износу од 287.010,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 927/17 од 25.10.2017. године, поред осталог, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Предрага Вла, а пресуда Вишег суда у Новом Саду К 208/16 од 08.05.2017. године у односу на овог окривљеног, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Предрага Вла, адвокат Страхиња Раонић, због повреда кривичног закона из члана 440. ЗКП, члана 369. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП, члана 405. тачка 1) - 4) ЗКП и члана 407. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде или да побијане пресуде преиначи „због погрешно постављене правне квалификације кривичног дела на штету окривљеног“, из чега произилази да указује и на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Предрага Вла, адвоката Страхиње Раонића, је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП) такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП).

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4) ЗКП учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У конкретном случају, бранилац окривљеног Предрага Вла, адвокат Страхиња Раонић, у захтеву за заштиту законитости као разлог подношења захтева, означава повреде закона из члана 440. ЗКП, члана 369. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП, члана 405. тачка 1) - 4) ЗКП и члана 407. став 3) ЗКП, које повреде сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца.

Поред тога, из образложења захтева произилази да бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 462. став 3. ЗКП, истицањем да првостепени суд приликом доношења побијане пресуде није поступио по упутствима из решења Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 2135/16 од 08.11.2016. године, односно да се у поновном поступку „оглушио“ о ставове и смернице које су прецизиране овим решењем, а из ког разлога такође није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП.

Надаље, захтевом за заштиту законитости указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и с`тим у вези истиче да се не може са сигурношћу тврдити да је окривљени Предраг Вла извршио предметна кривична дела, јер је кесице за замрзивач, у којима се налазила опојна дрога, додиривао као домаћин, а из ког разлога су према резултатима ДНК вештачења пронађени отисци прстију окривљеног на овим кесицама, као и да окривљени није имао свест о држању противавионског метка, који је пронађен у његовој соби.

Најзад, истим захтевом указује се и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, истицањем да „побијана пресуда првостепеног суда нема образложење нити разлога за осуђујућу одлуку“, те да је донета без иједног утврђеног доказа.

Како, дакле, бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због повреда закона из члана 440. ЗКП, 369. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП, 405. тачка 1) - 4) ЗКП, 407. став 3. ЗКП, 462. став 3. ЗКП и 438. став 2. ЗКП, те због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања које повреде сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Предрага Вла, адвоката Страхиње Раонића одбацио као недозвољен.

Бранилац захтевом указује и на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, међутим с`тим у вези не опредељује у чему се конкретно састоји наведена повреда закона, па захтев у овом делу нема прописани садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. и тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                           За председника већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                       Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић