Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Веска Крстајића, председника већа, Биљане Синановић, Милунке Цветковић, Мирољуба Томића и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Владана Здравковића, због продуженог кривичног дела силовање из члана 178. став 4. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Владана Здравковића - адвоката Ивана Милошевића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К.бр.17/17 од 03.11.2017. године и Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 49/18 од 26.01.2018. године, у седници већа одржаној дана 18.04.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Владана Здравковића - адвоката Ивана Милошевића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К.бр.17/17 од 03.11.2017. године и Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 49/18 од 26.01.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Јагодини К.бр.17/17 од 03.11.2017. године окривљени Владан Здравковић је оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела силовање из члана 178. став 4. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година у коју му се урачунава време проведено у притвору од 14.10.2016. године па до његовог упућивања у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди.

Истом пресудом окривљени је обавезан да плати Вишем јавном тужилаштву у Јагодини трошкове тужилачке истраге у износу од 571.479,41 динар, као и да плати Вишем суду у Јагодини на име трошкова кривичног поступка износ од 618.378,00 динара и на име паушала износ од 15.000,00 динара, а све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Малолетна оштећена АА је ради остваривања имовинскоправног захтева упућена на парницу.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 49/18 од 26.01.2018. године, делимичним усвајањем жалби окривљеног Владана Здравковића и његовог браниоца - адвоката Ивана Милошевића, преиначена је пресуда Вишег суда у Јагодини К.бр.17/17 од 03.11.2017. године у делу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу окривљеног Владана Здравковића због продуженог кривичног дела силовање из члана 178. став 4. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година у коју му се урачунава време проведено у притвору од 14.10.2016. године па до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, док су у осталом делу жалбе окривљеног и његовог браниоца одбијене као неосноване и првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Владана Здравковића - адвокат Иван Милошевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због повреда одредаба члана 16. став 5, члана 345. став 1, члана 350. став 1. и члана 395. став 4. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те укине пресуде Вишег суда у Јагодини К.бр.17/17 од 03.11.2017. године и Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 49/18 од 26.01.2018. године и предмет врати Вишем суду у Јагодини на поновни поступак.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног као разлоге за подношење захтева за заштиту законитости наводи повреде одредаба члана 345. став 1, члана 350. став 1. и члана 395. став 4. тачка 1) ЗКП од стране првостепеног суда, истицањем да је суд упркос противљењу одбране усвојио предлог јавног тужиоца који је изнет током главног претреса да се одреди ново вештачење малолетне оштећене АА. Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву указује и на повреду одредбе члана 16. став 5. ЗКП, истицањем да је суд требало да реши у корист окривљеног и да га ослободи од оптужбе, јер није несумњиво доказано да је он учинио кривично дело за које је оптужен и правноснажно оглашен кривим.

Осим тога, у захтеву се истиче и да другостепени суд у образложењу своје пресуде није дао разлоге везано за жалбене наводе одбране у погледу постојања разлика у налазима и мишљењима две комисије вештака, као и разлоге везано за друге жалбене наводе одбране, а што би по налажењу овога суда представљало битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Такође се у захтеву наводи и да је суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање, јер није усагласио налазе и мишљења две комисије вештака, те да је неосновано одбио предлог одбране да се у својству сведока саслуша ББ, погрешно ценећи да је одбрана окривљеног срачуната на избегавање кривичне одговорности, а који наводи браниоца окривљеног по налажењу овога суда представљају оспоравање чињеничног стања утврђеног у правноснажним одлукама и оцене доказа дате од стране нижестепених судова.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног правноснажне пресуде побија због повреда одредаба члана 16. став 5, члана 345. став 1, члана 350. став 1. и члана 395. став 4. тачка 1) ЗКП, те због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, а што не представља законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из напред изнетих разлога Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Владана Здравковића - адвоката Ивана Милошевића одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                         Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                              Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић