Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Бранка Станића и Гордане Ајншпилер-Поповић чланова већа, у парници по тужби тужиоца Република Србија, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, против тужених “АА” из ..., кога заступа пуномоћник Матија Војновић, адвокат из ... и “ББ” из ... кога заступа Рајко Ђурђевић, адвокат из ...,у поступку по предлогу тужиоца за понављање поступка, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Привредног апелационог суда Пж бр. 7099/16 од 07.12.2016.године, у седници већа одржаној дана 22.06.2017.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Привредног апелационог суда Пж бр. 7099/16 од 07.12.2016.године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Привредног апелационог суда Пж бр. 7099/16 од 07.12.2016. године одбијена је жалба тужиоца и потврђено је првостепено решење Привредног суда у Београду Пбр.9953/11 од 26.08.2016. године којим је одбачен као неблаговремен предлог тужиоца од 26.08.2016.године за понављање поступка.

Против другостепене пресуде тужилац је, изјавио ревизију из свих законских разлога.

Обзиром да је ревизија тужиоца дозвољена по члану 412. става 4. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04...111/09), који се у конкретном случају примењује, Врховни касациони суд је испитао побијано другостепено решење у границама прописаним чланом 399. у вези са чланом 412. став 5. ЗПП и одлучио да ревизија тужиоца није основана.

Другостепено решење није захваћено битном повредом поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности, а ревизијом се конкретно не указује на постојање других апсолутно битних повреда поступка.

Тужилац је 23.05.2016.године поднео предлог за понављање поступка правоснажно окончаног пресудом Привредног суда у Београду П 9953/11 од 25.10.2012.године која је потврђена пресудом Привредног апелационог суда Пж бр.2612/13 од 13.06.2013.године. У том поступку тужилац је ступио у парницу уместо “ВВ” из ... над којим је отворен и закључен поступак стечаја решењем Привредног суда у Београду Ст 2633/10 од 09.09.2010.године и имовина истог прешла у својину Републике Србије. Решењем Привредног суда у Београду Ст 2633/10 од 08.11.2013.године обустављен је стечај над “ВВ” из ... јер је одлуком Уставног суда И Уз 850/2010 од 12.07.2012.године („Службени гласник РС“ бр. 71/12 од 25.07.2012.године) утврђено да одредбе чл.150-154 Закона о стечају нису у сагласности са Уставом РС. Поновни упис “ВВ” из ... у регистар привредних субјеката извршен је на основу одлуке Агенције за привредне регистре од 09.01.2014.године.

Тужилац је благовременост предлога за понављање поступка, који је поднет на основу члана 422. став 1. тачка 2. ЗПП засновао на чињеници да му је решење о обустави стечајног поступка над “ВВ” из ... достављено 16.05.2016. године.

Одредба члана 424. став 1. тачка 2. ЗПП прописује рок од 30 дана за подношење предлога за понављање поступка од дана када је странка сазнала за разлог из члана 422. тачка 2. ЗПП, односно у конкретном случају да је учествовао као тужилац у правоснажно окончаном поступку и ако по наводима подносиоца предлога то није могао бити јер је “ВВ” из ... постало активно привредно друштво.

Како је другостепена пресуда у поступку чије се понављање тражи тужиоцу достављена 09.07.2013.године, одлука Уставног суда којом је утврђено да одредбе чл.150-154. Закона о стечају нису у сагласности са Уставом РС објављена у Службеном гласнику РС од 25.07.2012.године и “ВВ” из ... поново уписан у регистар привредних субјеката 09.01.2014.године,правилно нижестепени судови закључују да је предлог тужиоца за понављање поступка од 23.05.2016. године поднет неблаговремено. Чињенице на којима тужилац заснива предлог за понављање поступка могао је сазнати, односно сматра се да је сазнао, даном њиховог јавног објављивања и регистровања код надлежног регистра у смислу члана 6. Закона о привредним друштвима, па је без утицаја навод ревидента да је решење о обустави стечаја над “ВВ” из ... примио тек 16.5.2016. године и да је тада сазнао за разлоге понављања поступка.

На основу изложеног Врховни касациони суд је одбио ревизију тужиоца као неосновану применом члана 405. у вези са чланом 412. став 5. ЗПП и одлучио као у изреци ревизијског решења.

Председник већа-судија,

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић