Рев 431/2018 заштита од насиља у породици

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 431/2018
31.01.2018. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Mиломира Николића, председника већа, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници из породичних односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Душица Лепојевић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ..., чији је пуномоћник Филип Домазет, адвокат из ..., ради одређивања мере заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 449/17 од 07.09.2017. године, на седници одржаној 31.01.2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 449/17 од 07.09.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Крагујевцу, пресудом П2 271/16 од 17.03.2017. године, усвојио је тужбени захтев тужиље, тако што је туженом изрекао меру заштите од насиља у породици и забранио приступ у кућу и двориште тужиљиних родитеља у ..., у улици ... број ... и наложио уздржавање од сваке врсте физичког и вербалног узнемиравања и позивања телефоном, а којим се понашањем угрожава телесни интегритет и спокојство тужиље, под претњом извршења и новчаног кажњавања (став први изреке) и да ће мере заштите одређене овом пресудом трајати годину дана (став други изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 164.300,00 динара (став трећи изреке).

Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Гж2 449/17 од 07.09.2017. године, одбио је као неосновану жалбу туженог и потврдио пресуду Основног суда у Крагујевцу П2 271/16 од 17.03.2017. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14) и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, на основу члана 408. ЗПП. У ревизији је указано на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП. Међутим, због наведене битне повреде одредаба парничног поступка, ревизија се не може изјавити, јер није прописана као разлог за изјављивање ревизије, одредбама члана 407. став 1. тачка 1-3 ЗПП. У ревизији је указано и на учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП у поступку пред првостепеним судом, када се између осталог наводи да је суд извео доказ саслушањем директора Центра за социјални рад …, у ..., ВВ, који није био предложен као доказ, нити позван на рочиште, да је дошло до измене већа а да поступак није отпочет изнова и да је рочиште од 23.11.2016. године одржано без присуства једног члана већа. Међутим, због битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, ревизија се може изјавити само уколико је учињена у поступку пред другостепеним судом, а не и у поступку пред првостепеним судом у смислу одредбе члана 407. став 1. тачка 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, странке су живеле у брачној заједници од 10.06.2012. године у ..., из које имају двоје малолетне деце и то мал. ГГ рођену ... године и мал. ДД рођену ... године. После заснивања брачне заједнице, тужиља и тужени су са мал. ГГ становали приватно, док су се у породичну кућу родитеља туженог преселили 20.02.2016. године. После пресељења у кућу родитеља туженог, односи између странака су се погоршали, тужени је почео више да конзумира алкохол и да у стању алкохолисаности вређа и омаловажава тужиљу, говорећи јој да је лоша мајка, лоша домаћица, приговара да ништа не ради и понашао агресивно, тако што је претурао столице, лупао вратима, па се бојала да ће је и физички напасти. Понашање туженог је постало агресивније према тужиљи када је остала у другом стању, други пут у мају месецу 2015. године. На наведени начин тужени је овакво понашање испољио у присуству детета мал. ГГ, тужиљу застрашивао и уцењивао да ће јој одузети децу. Мајка туженог је упућивала тужиљи увредљиве речи, са чиме се он саглашавао, те су од ње тражили и да напусти кућу. Дана 22.03.2016. године, тужиљи су у посету дошли родитељи и брат, па су са тужиљом разговарали о томе ко ће чувати децу, с обзиром да је тужиља после порођаја била лошег здравственог стања, анемична, после чега је мајка туженог рекла да не може да чува децу, а тужени је почео да вређа тужиљу пред њеним родитељима и братом, говорећи јој да треба да напусти кућу. Том приликом, тужиља је отишла до креветца где је лежала њихова кћерка мал. ДД, а када је кренула да узме ДД, мајка туженог јој то није дозволила, а онда је тужени почео да удара тужиљу по лицу, тако што јој је ударио три шамара, да би после трећег ударца пала. Брат ЂЂ је пришао туженом и рекао да престане да је туче, а затим помогао тужиљи да устане и узме дете. Родитељи тужиље су видели да је тужени ударио тужиљу. Тужиља је одмах узела основне ствари за мал. ДД, па је са родитељима изашла из куће у собним папучама. Мал. ГГ је за то време плакала, тужиљин брат је хтео да је узме и поведе са њима, што тужени није дозволио и исти су уз вику туженог и његове мајке напустили кућу око поноћи. Било је касно и морали су хитно да нахране и сместе мал. ДД која је тада имала око 15 дана. Тужиља је била видно узнемирена, а догађај је сутрадан пријавила ПУ у … . Тужиља је услед ударца неколико дана имала проблеме са вратом, односно грлом, није могла да прича, нити је ишла лекару, јер јој је здравствена књижица остала у кући туженог. Тужени је мал. ГГ предао тужиљи по привременој мери донетој у овом поступку, као и њене личне ствари и ствари мал. ДД. Из извештаја Центра за социјални рад од 01.03.2017. године, као и изјашњења директора Центра на рочишту одржаном 17.03.2017. године, утврђено је да код тужиље нису уочени знаци који указују на сметње у менталном функционисању и манифестном понашању, да приликом саветодавног рада са тужиљом од стране стручног тима, поводом насиља у породици, тужиља је описала насиље које је над њом вршио тужени 22.03.2016. године, на исти начин као и у тужби, односно да јој је тужени после расправе ударио три шамара, да је од трећег шамара пала, да јој је брат помогао да устане, после чега је са родитељима, братом и мал. ДД узела само основне ствари и напустила кућу, при чему није успела да поведе мал. ГГ коју су тужени и његова мајка склонили у другу собу. Тужиља и сада има страх од туженог и мишљење Центра је да је целисходно изрећи обе мере заштите од насиља, забрану даљег узнемиравања и меру забране туженом приближавања месту становања тужиље, као и да се виђање деце са туженим одвија у контролисаним условима, како се не би поновило насиље.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, по оцени овога суда, правилно је усвојен тужбени захтев тужиље, којим је туженом изречена мера заштите од насиља у породици, на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде, због чега нису од утицаја на другачију одлуку овога суда наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Наиме, правилан је закључак да у радњама туженог има обележја насиља у породици у смислу члана 197. Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр.18/05, 72/11 и 6/15) зато што је због описаног понашања туженог према тужиљи 22.03.2016. године, када је после расправе тужени ударио тужиљи три шамара, био угрожен њен телесни интегритет, душевно здравље и спокојство, због чега је и правилно изречена мера заштите од насиља у породици у смислу члана 198. Породичног закона.

При томе, како се одбија као неоснована ревизија туженог, то није неопходно даље детаљно образлагати ову пресуду у смислу одредбе члана 414. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Миломир Николић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић