Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим закључила уговор о раду ... од 06.06.2011. године за обављање послова помоћног радника на неодређено време почев од 06.06.2011. године. Тужени је тужиљи отказао уговор о раду решењем од 28.11.2012. године, због учињене повреде радне обавезе и радне дисциплине из члана 97. став 1. тачка 1. Правилника о раду, извршене тако што је неоправдано изостала са посла више од једног дана узастопно и то почев од 26.10.2012. године па надаље, до доношења решења, без обавештавања послодавца о разлозима одсуствовања, а на основу чланова 93, 94, 95, 97. став 1. тачка 1, 98. и 101. Правилника о раду. Уговор о раду отказан је са 25.10.2012. године као последњим радним даном који је тужиља провела на раду код послодавца. Тужиља је доставила туженом извештај о привременој спречености за рад за период од 12.09.2012. године до 14.09.2012. године, од 26.09.2012. године до 30.09.2012. године и за период од 01.10.2012. године до 25.10.2012. године. Према наведеним извештајима, узрок привремене спречености за рад тужиље је одржавање трудноће. Према оцени првостепене лекарске комисије од 26.10.2012. године и од 26.11.2012. године, тужиља АА је привремено спречена за рад од 26.10.2012. године и даље, из разлога ризичне трудноће и потребе за мировањем.

На утврђено чињенично стање правилно су нижестепени судови применили материјално право усвајањем тужбеног захтева и то члан 187. став 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'' бр. 24/2005, 61/2005, 54/09), којим је прописано да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Будући да из медицинске документације произлази да је тужиља у време отказа била трудна, послодавац је давањем отказа повредио цитирану одредбу. Последица поништаја незаконитог престанка радног односа је враћање на рад по члану 191. став 1. Закона о раду.

Наводи ревизије да су након порођаја тужиље престали разлози из којих је тужиља заштићена од отказа уговора о раду, а чиме је тужиљи и престао радни однос, нису основани. Тужиљи, која је код туженог запослена на неодређено време, незаконито је престао радни однос због изостанка са рада почев од 26.10.2012. године, у ком периоду је била привремено спречена за рад из разлога трудноће, што произлази из медицинске документације. Окончањем трудничког, односно породиљског одсуства, тужиља има право да се врати на рад, по закљученом уговору о раду.

Ревизија се неосновано позива на члан 94. став 2. Закона о раду, којим је прописано да запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја најраније 45 дана пре времена одређеног за порођај, погрешним интерпретирањем да се члан 187. Закона о раду, који прописује посебну заштиту од отказа за време трудноће, односи на период од 45 дана пре времена одређеног за порођај. Одредба члана 94. став 2. Закона о раду, која прописује безусловно право на одсуство са рада у периоду пред порођај, не дерогира члан 187. истог закона, којим је прописано да се отказ не може дати за време трајања трудноће. Имајући у виду да тужиља поседује медицинску документацију о томе да је била спречена за рад због трудноће у спорном периоду, правилно су нижестепени судови усвојили тужбени захтев за поништај решења и враћање тужиље на рад.

Околност да ли је туженом било познато да је тужиља одсуствовала са рада због трудноће у време давања отказа није од значаја за примену члана 187. став 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'' бр. 24/2005), јер је сазнање послодавца постало релевантно увођењем новела одредбе члана 187. дана 08.04.2013. године (''Службени гласник РС'' бр. 32/2013), након доношења оспореног решења, додавањем става 3. којим је прописано да је решење о отказу уговора о раду ништаво ако је на дан отказа уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана пријема отказа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа. Осим тога, власник туженог је у исказу навео да је супруг тужиље 26.09.2012. године доставио потврду да је тужиља на боловању, што значи да је тужени у време доношења спорног решења 28.11.2012. године имао сазнања да је трудноћа разлог тужиљине спречености за рад.

Из наведених разлога, применом члана 414. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић