Против правноснажне пресуде донесене у другом степену у односу на став први и трећи њене изреке, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема ни битних повреда из члана 374. став 1. ЗПП на које садржина ревизије указује. Побијана пресуда је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи разлоге о битним чињеницама и наведени разлози сагласни су стању у списима, па нема разлога због којих се пресуда не би могла испитати.

Према чињеничном утврђењу тужиља је са туженим почев од 19.01.2012.године закључила више уговора о раду на одређено време без прекида. Уговором о раду од 19.01.2012.године тужиља је засновала радни однос на одређено време почев од 20.01.2012.године по ком уговору је радила 3 месеца, затим Уговором о раду од 19.04.2012.године засновала је радни однос на одређено време до 6 месеци почев од 20.04.2012.године и радила 6 месеци. Тужиљи је решењем туженог од 19.10.2012.године престао радни однос са даном 19.10.2012.године због истека рока за који је заснован. Уговором о раду од 19.10.2012.године тужиља је поново засновала радни однос на одређено време почев од 20.10.2012.године и радила 25 дана. Решењем туженог од 14.11.2012.године тужиљи је радни однос престао закључно са даном 14.11.2012.године истеком рока за који је заснован. Уговором о раду од 15.11.2012.године тужиља је закључила радни однос на одређено време ради замене привремено одсутне запослене до повратка запослене са породиљског одсуства. Решењем туженог број … од 25.06.2013.године тужиљи је престао радни однос код туженог закључно са даном 05.07.2013.године. У образложењу овог решења наводи се да је тужиљи радни однос престао због повратка одсутног радника ББ са породиљског одсуства. На основу закључених уговора о раду тужиља је код туженог обављала послове ... у служби ... ОЈ Дома здравља Здравственог центра у ....

На основу овако утвђеног чињеничног стаа нижестепени суд је правилном применом материјалног права одбио као неоснован тужбени захтев тужиље за поништај решења туженог о престанку радног односа.

Одредбом члана 37. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005 и 61/2005) прописано је да се радни однос заснива на време чије је трајање унапред одређено, када су у питању: сезонски послови, на одређеном пројекту, повећање обима посла који траје одређено време и слично. За време трајања тих потреба с тим што тако заснован радни однос непрекидно или са прекидима не може трајати дуже од 12 месеци (1) под прекидом из става 1. овог члана не сматра се прекид рада краћи од 30 радних дана (2) радни однос на одређено време ради замене привремено одсутног запосленог може се засновати до повратка привремено одсутног запосленог (3) радни однос заснован на одређено време постаје радни однос на неодређено време, ако запослени настави да ради најмање 5 радних дана по истеку рока за који је заснован (4). Одредбом члана 175. став 1. тачка 1. Закона о раду прописано је да радни однос престаје истеком рока за који је заснован.

Полазећи од наведених одредаба Закона о раду, а код утврђених чињеница да је тужиља по основу прва три уговора о раду на одређено време, по Уговору од 19.01.2012.године радила 3 месеца, по Уговору од 19.04.2012.године 6 месеци и по Уговору од 19.10.2012.године 25 дана, укупно 9 месеци и 25 дана и након тога по Уговору од 15.11.2012.године по другом основу – ради замене привремено одсутног радника који се налазио на породиљском одсуству радила укупно још 7 месеци и 20 дана, након чега јој је престао радни однос код тужног оспореним решењем од 25.06.2013.године са даном 05.07.2013.године, због повратка одсутног радника са породиљског одсуства, следи да нису били испуњени услови за преображај радног односа тужиље заснованог на одређено време код туженог у радни однос на неодређено време. Дакле, тужиља по основу прва три уговора није радила дуже од 12 месеци нити је наставила да ради најмање 5 радних дана, по истеку рока за који је засновала радни однос на одређено време, па нису ни били испуњени услови у смислу цитиране одредбе члана 37. став 4. Закона о раду за прерастање радног односа у радни однос на неодређено време. По последњем уговору тужиља је радила на одређено време ради замене одсутног радника и даном повратка одсутног радника оспореним решењем о престанку радног односа тужиљи је престао радни однос код туженог заснован по овом основу.

Правилно закључује нижестепени суд да у ситуацији када је тужиља на одређено време код туженог радила по два различита основа, рад на одређено време, тужиље по једном основу не може прирачунавати времену трајања радног односа на одређено време, када је радила по другом основу, односно ради замене одсутне запослене, те нису били испуњени услови за заснивање радног односа тужиље код туженог на неодређено време и да је побијаним решењем туженог правилно тужиљи престао радни однос код туженог.

У ревизији се понављају наводи који су истицани у жалби и који су били предмет правилне оцене другостепеног суда. Како се њима не доводи у сумњу законитост и правилност нижестепене одлуке, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци ове пресуде.

Правилна је одлука у делу о трошковима донета правилном применом члана 154. и 155. а у вези члана 165. ЗПП.

Како је ревизија тужиље одбијена, то тужиљи не припадају трошкови ревизијског поступка.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић