Противна странка ''ББ'' ДОО ... у одговору на захтев наводи да је побијана пресуда правилна и на закону заснована и предлаже да суд захтев као неоснован одбије у целости.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је тужени орган оспореним решењем одбио предлог тужиоца за оглашавање ништавим коначног решења Републичке комисије број 4-00-426/2013 од 17.04.2013. године, јер не постоји правни основ за оглашавање ништавим, будући да то решење не садржи ни један од разлога ништавости који су прописани одредбом члана 257. Закона о општем управном поступку или другим посебним законом, као и да тим решењем није повређен закон. Оспорено решење је донето у свему на начин који је прописан одредбама Закона о јавним набавкама (''Службени гласник РС'' 116/08) и Закона о општем управном поступку, па је правилан закључак туженог да је уверење Привредне коморе Србије о домаћем пореклу производа, које је изабрани понуђач приложио уз понуду, а које је затим стављено ван снаге одлуком Привредне коморе Србије, без утицаја на извршену стручну оцену понуде од стране наручиоца и на законитост решења Републичке комисије од 17.04.2015. године, с обзиром да је од укупно три приспеле понуде једино понуда изабраног понуђача била исправна и одговарајућа.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности која су могла да буду од утицаја на законитост оспореног решења, а образложење побијане одлуке садржи јасне и одређене разлоге којима се суд руководио при оцени законитости оспореног решења, које у свему прихвата и овај суд. Ово код чињенице да је решење туженог од 17.04.2013. године за које је поднет предлог за оглашавање ништавим, било предмет оцене Управног суда у предмету 7 У 9391/13 у коме је дана 14.11.2013. године донета пресуда којом је тужба подносиоца захтева одбијена, јер се из наведеног решења види да исто није донето на основу уверења Привредне коморе Србије о домаћем пореклу робе. Напротив, решење од 17.04.2013. године је донето јер је једино понуда изабраног понуђача била исправна и одговарајућа, због чега се нису стекли услови за примену одредбе члана 52. став 7. Закона о јавним набавкама, без обзира што је изабрани понуђач доставио уверење Привредне коморе Србије да нуди добра домаћег порекла, будући да није било понуде са којом би понуда изабраног понуђача могла да се упоређује.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 09.03.2017. године, Узп 532/2016

Записничар,                                                                                                                                       Председник већа – судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                                                                                          Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић