.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Ус 5/2017
13.03.2017. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Mирјане Ивић, председника већа, Звездане Лутовац и Божидара Вујичића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Управног суда и Вишег суда у Ужицу, по тужби АА из ..., улица ..., кога заступа Сенад Луиновић, адвокат из ..., улица ..., против тужене Општине Пријепоље, ради поништаја решења о разрешењу директора ..., у нејавној седници већа одржаној дана 13.03.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој правној ствари стварно је НАДЛЕЖАН Виши суд у Ужицу.
О б р а з л о ж е њ е
Управни суд, Одељење у Крагујевцу је поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Вишим судом у Ужицу, који се решењем П1 бр. 20/16 од 14.11.2016. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање по тужби АА из ... поднетој против решења Скупштине општине Пријепоље бр. 020-99/16 од 12.10.2016. године, којим се АА из ..., разрешава дужности директора ..., именован решењем Скупштине општине Пријепоље број 020-58/15 од 06.06.2015. године. По правноснажности решења о ненадлежности Виши суд у Ужицу је списе предмета доставио Управном суду као стварно и месно надлежном суду.
Решавајући настали сукоб надлежности у смислу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" 116/08... 101/13), по налажењу Врховног касационог суда, за решавање у овој правној ствари надлежан је Виши суд у Ужицу на основу члана 23. став 1. тачка 8. Закона о уређењу судова и члана 4. став 1. тачка 23. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (''Службени гласник РС'' 116/08... 101/13).
Одредбом члана 1. тач. 1, 2. и 3. Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса (''Службени гласник РС'' 25/00... 123/07) прописано је да је јавно предузеће предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива држава, односно јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина. Јавно предузеће се оснива и послује у складу са овим законом и законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса. На пословно име, седиште, заступање и статусне промене јавног предузећа, као и на друга питања која нису посебно уређена овим законом, односно законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава који се односе на друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (у даљем тексту друштва капитала).
Одредбом члана 11. Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса прописано је да су органи јавног предузећа управни одбор, као орган управљања; директор, као орган пословођења и надзорни одбор, као орган надзора, а чланом 14. став 1. истог закона је прописано да директора јавног предузећа именује и разрешава оснивач.
Одредбом члана 18. став 1. Закона о јавним службама (''Службени гласник РС'' 42/91, 71/94, 79/2005) прописано је да директора установе именује и разрешава оснивач.
Одредбом члана 19. Закона о јавним службама (''Службени гласник РС'' 42/91, 71/94, 79/2005) прописано је да директор установе има права и дужности директора предузећа.
Одредбом члана 4. ЗУС-а прописано је да је управни акт, у смислу овог закона, појединачан правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари. Управна ствар је одређена чланом 5. ЗУС-а и представља неспорну ситуацију од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.
Оспорени акт – решење о разрешењу директора ..., Скупштина општине Пријепоље је донела у вршењу оснивачких права, што значи да се ради о акту пословања а не о управном акту донетом у управној ствари у смислу члана 5. ЗУС-а. Скупштина општине Пријепоље овде иступа као оснивач а не орган власти (не врши јавна овлашћења) и због тога оспорени акт није управни акт против кога се може водити управни спор јер му недостаје елеменат ауторитативности – да његов доносилац према лицу које именује односно разрешава, иступа у вршењу власти, односно вршењу јавних овлашћења. Акти донети у вршењу оснивачких права су акти пословања јер немају карактер управне ствари из члана 5. ЗУС-а обзиром да им недостаје елеменат ауторитативности.
Како је одредбом члана 23. став 1. тачка 8. Закона о уређењу судова, између осталог прописано, да виши суд суди у споровима поводом избора и разрешења органа правних лица, aко није надлежан други суд, а ниједним другим законом за ове спорове није прописана надлежност другог суда, то је по становишту Врховног касационог суда, сагласно цитираним прописима, за одлучивање у оваквој врсти спорова стварно надлежан виши суд.
Према одредбама члана 199. Закона о запосленима у аутономним прокрајинама и јединицама локалне самоуправе (''Службени гласник РС'' 21/2016), који се примењује од 01.12.2016. године, поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених који су започети до ступања на снагу овог закона ће се окончати применом прописа према којима су започети. Овим законом су уређена права и дужности из радног односа запослених у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе, а одредбе овог закона се сходно примењују на запослене у организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе према посебном закону, односно Закону о локалној самоуправи. Тужбом оспорени акт је донет 12.10.2016. године, пре ступања на снагу наведеног закона.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, решио као у диспозитиву овог решења.
РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
дана 13.03.2017. године, Ус 5/2017
Записничар, Председник већа – судија,
Рајка Милијаш,с.р. Мирјана Ивић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
