Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Cvetanović, advokat iz ..., protiv tuženog SZTR ''BB'' ..., vlasnika VV, čiji je punomoćnik Sreten Bogdanović, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2922/17 od 24.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca AA iz ..., izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2922/17 od 24.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Lebanu P 10261/10 od 30.05.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je ponavljanje postupka okončanog presudom Osnovnog suda u Lebanu P 10261/10 od 22.02.2016. godine, a po predlogu za ponavljanje postupka podnetom od strane tuženog. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Lebanu P 10261/10 od 22.02.2016. godine. Stavom trećim izreke, određen je prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice P 558/13 pred Privrednim sudom u Leskovcu. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da će se o troškovima postupka odlučiti posebnim rešenjem.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 2922/17 od 24.10.2017. godine, preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Lebanu P 10261/10 od 30.05.2017. godine, tako što je odbijen kao neosnovan predlog tuženog za ponavljanje postupka u predmetu P 10261/10 sa zahtevom da se ukine presuda pod istim brojem od 22.02.2016. godine.

Tužilac je, preko punomoćnika, podneo inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2922/17 od 24.10.2017. godine. Republički javni tužilac je, dopisom Gt I br. 434/17 od 07.12.2017. godine, obavestio punomoćnika tužioca i Osnovni sud u Lebanu da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti protiv gore navedenog rešenja. Podneskom od 21.12.2017. godine, tužilac je, preko punomoćnika, izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2922/17 od 24.10.2017. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09), koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018).

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 421., u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ br.125/04,119/09) koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11.. 87/189 Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočev zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku, propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5.zakona, odnosno ako je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Stranke mogu izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga koji je predviđen i za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju tog pravnog leka od javnog tužioca.

U smislu odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koje su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje su stranke navele u svom zahtevu, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, jer u zahtevu nije ukazano na nedozvoljena raspolaganja stranaka, u smislu citirane odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, već iz obrazloženja zahteva proizlazi da tužilac osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilnu primenu materijalnog prava.

Kako razlozi na kojima je zasnovan zahtev tužioca ne predstavljaju razloge za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, a obaveštenje nadležnog javnog tužioca, tužiocu, u smislu člana 418. Zakona o parničnom postupku, da sam može da se koristi ovim pravnim lekom, ne može biti osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji nije predviđen odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku, sledi da je zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca nedozvoljen.

Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 404., u vezi člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić