Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Stanimirović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Stevica Grbić advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6539/19 od 23.09.2019. godine, u sednici održanoj dana 31.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca AA iz ..., izjavljen protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6539/19 od 23.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1696/17 od 10.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da na kat. parc.broj .. i .. KO ... sruši bespravno sazidan objekat i ukloni građevinski materijal nastao rušenjem predmetnog objekta i parcelu dovede u prvobitno stanje, na način opisan u izreci (sve bliže označeno u izreci). Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadlženosti u ovoj pravnoj stvari kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor tuženog za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 115.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6539/19 od 23.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1696/17 od 10.11.2017. godine, u stavovima prvom i četvrtom izreke.

Tužilac je podneo incijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6539/19 od 23.09.2019. godine. Republički javni tužilac je dopisom Gt. I. 310/19 od 31.12.2019. godine, obavestio tužioca da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti protiv gore navedene presude. Podneskom od 05.02.2020. godine, tužilac je preko punomoćnika izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6539/19 od 23.09.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04...111/09) koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18).

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 421., u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04,119/09) koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11.. 87/189 Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočev zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku, propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona, odnosno ako je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Stranke mogu izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga koji je predviđen i za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju tog pravnog leka od javnog tužioca.

U smislu odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koje su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje su stranke navele u svom zahtevu, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, jer u zahtevu nije ukazano na nedozvoljena raspolaganja stranaka, u smislu citirane odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, već iz obrazloženja zahteva proizlazi da tužilac osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava.

Kako razlozi na kojima je zasnovan zahtev tužioca ne predstavljaju razloge za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, a obaveštenje nadležnog javnog tužioca, tužiocu, u smislu člana 418. Zakona o parničnom postupku, da sam može da se koristi ovim pravnim lekom, ne može biti osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji nije predviđen odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku, sledi da je zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca nedozvoljen.

Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 404., u vezi člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić