V.f. predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević: Ova reforma nije bila onakva kakva je trebalo da bude. Sudstvo je palo u očima građana, moramo mu vratiti poverenje.

Novi predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević bio je jedan od najmlađih sudija najvišeg suda u zemlji kada je izabran pre 14 godina. Prvi je u 160 godina dugoj istoriji tog suda koji je, umesto da presudi u slučaju ''Ibarske magistrale'', na osnovu već izvedenih dokaza, odlučio da otvori pretres, sasluša svedoke i da donese konačnu presudu.

Pa ipak, Visoki savet sudstva je dva puta odlučio da nije za sudiju. Prvi put kada je ostao ''ispod crte'', a drugi put kada je odbio njegov prigovor. Sudije kasacionog suda u koji je vraćen donele su u četvrtak potpunu drugačiju ''presudu'' i izabrale ga kao najboljeg za prvog čoveka sudske vlasti.

U ekskluzivnom intervju za ''Novosti'', Dragomir Milojević kaže da u ovome ne vidi nikakvu nelogičnost.

- Mislim da ta kontradiktornost ne postoji. Svi smo svedoci da ova reforma nije bilo onakva kakva je trebalo da bude. To nije ocena samo aktuelne vlasti već i međunarodne zajednice. I sam Štefan File, komesar za pridruživanje EU, rekao je da prava reforma pravosuđa tek sad počinje.

* Za predsednika su Vas izabrale kolege sa kojima ste radili 10 godina...

- Rad suda zavisi od rada svih zaposlenih po svim nivoima. Ne čini ga jedan čovek. Meni je posebno zadovoljstvo što mogu da kažem da su me izabrale kolege, imajući u vidu rezultate glasanja Opšte sednice prema kojima se vidi da za mene nisu glasale samo one sudije koje su vraćene posle odluke Ustavnog suda, već i veći broj kolega iz ''starog'' sastava.

* Desetak meseci ste proveli u advokaturi. Kako izgleda sudstvo sa druge strane sudijskog stola?

- Mlade sudije, ne po godinama starosti, već po godimama staža, prepuštene su same sebi, baš zbog poremećenih međuljudskih odnosa. Nemaju koga da pitaju za savet, a za solidnog sudiju treba najmanje 10 godina radnog iskustva da bi stekao sigurnost i ugled među kolegama, advokatima i tužiocima.

* Dva suda su potvrdila potpuni neuspeh reizbora sudija: Ustavni je vratio sudije redovnih sudova, a Upravni pre dva dana sudije za prekršaje. Možete li, kao bivša predsednika VKS Nata Mesarović, da tvrdite da niko od članova VSS neće odgovarati?

- Posao suda nije da odlučuje o tome. Sud ne sme da se meša u rad policije i tužilaštva. Onda bi se sve svelo na onu narodnu kadija te tuži, kadija ti sudi. Nije uputno da, kao vršilac funkcije predsednika VKS, govorim o sastavu VSS ili o njihovom radu. O tome je već dovoljno rečeno i napisano. Čak su i knjige o tome pisale. I u vezi sa reformom javnost zna sve. Mada su se čuli i neki drugi tonovi.

* Trebalo je da predsednici sudova budu izabrani do kraja marta 2010, a još uvek su u v.d. stanju. Pravilnik za ocenjivanje sudija izabranih na tri godine trebalo je da bude donet do kraja maja 2009, a još ga nema...

- U Vašem pitanju je sadržan i odgovor. Pošto taj Pravilnik uopšte nije donet, Skupština je morala da interveniše po hitnom postupku na predlog Ministarstva pravde i da donese zakon po kome su sudije izabrane na tri godine prevedene u stalni sastav. To znači da merila i kriterijumi moraju da budu izrađeni po hitnom postupku da bi se znala pravila igre. Kada, jednostavno rečeno, počne utakmica, pravila igre moraju da se znaju. Kada je reč o ''vršiocima funkcija'' predsednika sudova u celoj Srbiji, jedino je Nata Mesarović bila izabrani predsednik VKS. Znamo da je odlukom US to proglašeno neustavnim. A prema zakonu postoji obaveza da se raspiše konkurs kako bi se izabrali predsednici sa stalnom funkcijom, što nije urađeno. Zato će jedan od prvih zadataka VSS biti upravo rad na tome.

* Kada ćete raspisati konkurs?

- Ne treba ga očekivati preko noći zato što su, kao što znate, u toku izmene Zakona o sudijama i izmene zakona o mreži sudova. Ti zakoni su urađeni i sada se nalaze pred Venecijanskom komisijom. Krajem marta bi, koliko sam obavešten, trebalo da dobiju konačnu ocenu i da posle toga uđu u skupštinsku proceduru. Posle toga, VSS predstoji veliki posao – da prema novoj mreži sudova napravi kadrovska rešenja. Ja bih lično voleo da konkurs za predsednike sa stalnom funkcijom bude raspisan što pre, počevši od predsednika VKS.

* Pominje se i mogućnost da će se prvo postaviti novi v.d. predsednika zato što je rok istekao?

- Čuju se razni tonovi o tome, ali prvo moram da razgovaram sa VSS. Moramo da pogledamo izveštaje o radu sudova, da vidimo kakvi su rezultati rada. Znam da je javnost najviše zainteresovana za kadrovska rešenja, ali to je, moje lično mišljenje, najmanji problem. Jer, mediji, javnost, jednog dana nekoga prave herojem, a sledećeg dana je nešto sasvim drugo.

* Neki mediji su Vas ''osudili'' za zastarevanje postupaka protiv Ilariona i Pahomija, koji su bili optuženi za pedofiliju?

- Bio sam predsednik veća u predmetu ''Ilarion'', ali što se tiče ''Pahomija'', sa tim predmetom nisam imao nikakvih kontakata. Kada je reč o ''Ilarionu'', važno je da kažem da je tadašnji ministar pravde pokrenuo postupak za razrešenje svih sudija koji su i pipnuli taj predmet, koji su na bilo koji način, bilo kojom radnjom, učestvovali u tom predmetu. U Vrhovnom sudu je sproveden postupak protiv svih sudija i što se mene lično tiče, Nadzorni odbor, sudija izvestilac i na kraju Veliko personalno veće doneli su odluku da nema mesta pokretanju postupka za moje razrešenje. Ta odluka je konačna i pravnosnažna. Veće je činilo devet sudija Vrhovnog suda, po tri iz svake materije. I ogromna većina njih je izabrana tokom ovog reizbora. Pored toga, mi smo odlučivali o vanrednom pravnom leku, a neke radnje u tom predmetu, već su bile zastarele prilikom donošenja drugostepene presude, što znači pre nego što je predmet došao kod nas.

* Na svakom koraku se vidi da se sudije dele na one koji su prošli reizbor i na one koji su vraćeni posle odluke US?

- Bez ikakve dileme možemo reći da postoji ta podela. Ne bih imenovao nikoga posebno kao vinovnika tog tihog, tinjajućeg sukoba. Koliko ih ima sa jedne strane, toliko ih ima i sa druge. Ima vraćenih sudija koji se ponašaju po sistemu ''što gore, to bolje'', ali i onih ''starih'', koji se ponašaju isto tako. Sve to ukupno doprinosi lošoj slici sudstva.

* A kada je reč o oslobađanju optuženih za višemilionske prevare, među kojima je i branjenik Vladimira Cvijana – Slaviša Purić?

- Tu je bila reč o žalbi na odluku o produženju pritvora, jer ta presuda uopšte tada nije ni bila u Vrhovnom sudu. Kako piše u medijima, reč je o 30.000.000 dinara, a sada imamo postupke u kojima je reč o stotinama miliona evra, pa se ljudi brane sa slobode. Dakle, pritvor je stroga mera, direktno zadire u najsvetija ljudska prava – među kojima je i sloboda, pa sudovi moraju biti oprezni u pogledu određivanja i produžavanja pritvora. Ja Vladimira Cvijana nikad nisam ni upoznao, ali koliko znam, kada je odlučivano o pritvoru, on je još bio savetnik Borisa Tadića, a ne advokat.

* Celo sudstvo je palo u očima građana. Šta ćete uraditi da vratite to poverenje?

- To je pravo pitanje. Ali povratak ugleda ne zavisi samo od predsednika sudova već od svih zaposlenih u sudu, po svim nivoima, i horizontalnim i vertikalnim. Mora da se osloni na kolege u VKS pre svega, a zatim na VSS. Dobri međuljudski odnosi u sudovima moraju ponovo da se uspostave.

* Na neka pitanja se godinama pa i decenijama čeka odgovor. Još se ne zna ko je ubio novinare, gardiste u Topčideru...

- Važno je reći da u vezi sa samim pojmom pravosuđa ima mnogo dilema i nedoumica u javnosti. Ono se vezuje i za policiju i za tužilaštvo i za sud. Znači i za organe otkrivanja i za organe gonjenja. Nužno je napraviti tu granicu zbog mnogih crnih brojki, neotkrivenih krivičnih dela, posebno ubistava. Tu pre svega, mislim na ubistva Vaših kolega i mnoga druga ubistva koja još nisu otkrivena. Sve što dođe u sud, to će sigurno biti rešeno. Dakle, prvo organi otkrivanja – policija i tužilaštvo – moraju da urade svoj posao da bi predmeti došli u sud. Zato svaka služba i svaki organ moraju da rade posao iz svoje nadležnosti, a ne da se okrivljuje pravosuđe u širem smislu za događaje koji još nisu ni otkriveni.