.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1039/2019
11.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Dragana Aćimovića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Slobodana Dragutinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 2K 55/18 od 16.11.2018. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 46/19 od 09.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.12.2019. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Slobodana Dragutinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 2K 55/18 od 16.11.2018. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 46/19 od 09.04.2019. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 2K 95/18 od 16.11.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ za koje su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po sedam meseci i izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan i da izmiri sve dospele obaveze na ime neplaćenog izdržavanja za mal.ošt. BB i VV, čiji je zakonski zastupnik GG, na način bliže opisan u izreci ove presude.
Na osnovu člana 262. stav 1. i člana 261. ZKP, okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala i troškova krivičnog postupka bliže navedeno u izreci presude.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Slobodan Dragutinović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Slobodana Dragutinovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.
Branilac okrivljenog, AA, adv. Slobodan Dragutinović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne opredeljuje konkretnu učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Navedena povreda je, prema navodima zahteva učinjena time što je protiv okrivljenog AA pred istim sudom vođen krivični postupak u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu 7K 228/13, gde je doneta presuda kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, a navedena presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 180/14, te da je donošenjem pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, povređena odredba člana 4. ZKP, to jest načelo ne bis in idem, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.
Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu 2K 55/18 od 16.11.2018. godine, protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, okrivljeni AA oglašen krivim zbog dva krivična dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, da u vremenskom periodu od 23.01.2015. godine do 31.12.2017. godine....nije davao izdržavanje u punom iznosu, za svoju decu, mal. ošt. BB i VV, koje je po zakonu dužan da izdržava.
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 7K 228/13 od 09.12.2013. godine, okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, da u vremenskom periodu od 21.01.2010. godine do 21.01.2013. godine ... nije davao izdržavanje za svoju mal. decu... koje je po zakonu bio dužan da izdržava.
Odredbom člana 4. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koju je odlukom suda pravnosnažno oslobođen, ili je osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.
Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je propisano da se nikome ne sme suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili je osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.
Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koju je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjeno delo.
Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, a imajući u vidu da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu 4K 228/13 od 09.12.2013. godine, okrivljeni AA oslobođen od optužbe za radnje učinjene pre inkriminisanog perioda navedenog u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Paraćinu K 55/18 od 16.11.2018. godine, dakle okrivljeni AA je oglašen krivim i osuđen za radnje krivičnih dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, u drugom vremenskom periodu to jest nakon donošenja pravnosnažne presude kojom je oslobođen od optužbe, pa se ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Paraćinu 7K 228/13 od 09.12.2013. godine, nije presuđena stvar u odnosu na pobijane pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. ZKP i člana 4. stav 1. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.
Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti se ističe da sud nije utvrdio postojanje umišljaja kod okrivljenog, da nije utvrđeno do kada je zajednica između stranaka trajala i do kada je okrivljeni bio u obavezi da plaća izdržavanje, iz čega proizilazi da se zahtevom osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
