- nakon izlaska iz zatvora dana 15.11.2016. godine svakodnevno i noću, zvao oštećenu BB i njen broj fiksnog telefona ... sa brojeva ... i ..., koje pozivanje je trajalo sve do maja 2017. godine,

-neutvrđenog dana u periodu od 05.11.2016. godine do 30.11.2016. godine, došao na radno mesto oštećene BB u ..., ulica ..., popeo se na treći sprat ..., došao do infopulta gde se oštećena nalazila, te je gledao oštećenu, smejao joj se u lice i slao poljupce tipičnim pokretom šake,

-dana 24.05.2017. godine u prepodnevnim časovima, došao do prodavnice „...“ na adresi u ..., ulica ... gde je zaposlena kao ... VV, te kada je zapazio oštećenu u prodajnom delu, isti krenuo ka njoj, kojom prilikom je oštećena u nameri da pobegne krenula ka kasi prodavnice i uzela telefon, pa je okrivljeni kada je video da oštećena uzima telefon, pobegao sa lica mesta,

- čime bi izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici Kn 52/18 od 22.02.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je obavezan da plati Osnovnom sudu u Subotici u korist budžetskih sredstava RS, u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno je da će u slučaju da okrivljeni ne plati navedenu kaznu u ostavljenom roku, ista biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne računati jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. ZKP okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, kao i da nadokanadi oštećenima troškove krivičnog postupka i nužne izdatke po osnovu angažovanog punomoćnika, advokata Biserke Krpić u iznosu od 102.875,00 dinara, sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećena VV je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, Viši sud u Subotici je presudom KžN 34/19 od 01.07.2019. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Radinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje odnosno da okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da izvršenje prvostepene presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Radinovića navodi se da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi bića krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i da je prvostepeni sud pravnom kvalifikacijom radnji okrivljenog kao u izreci presude pogrešno primenio krivični zakon.

Izrekom pravnosnažne prvostepene presude okrivljeni AA oglašen je krivim da je u vremenskom periodu od 16.05.2016. godine do 24.05.2017. godine, u mestu i na način bliže označen u izreci presude, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, a čije je izvršenje hteo, u više navrata prekršio meru zaštite od nasilja u porodici koju mu je sud odredio na osnovu zakona – a to je ustvari mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije iz člana 89a Krivičnog zakonika, u trajanju od tri godine izrečena presudom Osnovnog suda u Subotici K 3/16 od 29.03.2016. godine, kao sporedna krivična sankcija.

U konkretnom slučaju inkriminisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanim pravnosnažnim presudama izvršene su u periodu od 16.05.2016. godine do 24.05.2017. godine, dakle u vreme važenja Krivičnog zakonika (Sl.gasnik RS“, broj 72/09, koji se primenjuje od 11.09.2009. godine do 31.05.2017. godine).

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA presudom Osnovnog suda u Subotici K 3/16 od 29.03.2016. godine, izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima BB i VV u trajanju od tri godine računajući od pravnosnažnosti presude, i to na osnovu člana 89a Krivičnog zakonika, što je u tom predmetu bila sporedna krivična sankcija.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Sl.gasnik RS“, broj 94/16, koji se primenjuje od 01.06.2017. godine), koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, u članu 194. stav 5. izvršeno je preciziranje u pogledu „mera zaštite od nasilja u porodici koje je sud odredio na osnovu zakona“, a čijim kršenjem se ostvaruje ovaj oblik dela i eksplicitno je navedeno da se radi o merama kojima se uređuju porodični odnosi, a po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ove mere se u svakom slučaju izriču na osnovu člana 198. Porodičnog zakona.

Članom 112. tačka 28) Krivičnog zakonika propisano je da se članom porodice smatraju supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živeli u istom porodičnom domaćinstvu.

Oštećene su bile članovi porodice, u smislu navedene odredbe Krivičnog zakonika, u vreme kada je okrivljeni izvršio krivično delo nasilje u porodice iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim, osuđen, a zatim mu izrečena i mera bezbednosti iz člana 89a Krivičnog zakonika, a što nije slučaj u vreme kada je svojim ponašanjem prekršio zabranu iz pomenute mere bezbednosti.

U krivičnom postupku u kome je oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, okrivljenom nije izrečena nijedna od propisanih mera zaštite od nasilja u porodici iz člana 198. Porodičnog zakona, a to nije učinjeno ni nakon pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja okrivljenog AA datih u izreci prvostepene presude ne proizilazi da je krivično delo učinjeno prema članovima porodice. Pored toga, poseban oblik stav 5. člana 194. Krivičnog zakonika, postoji zbog obezbeđivanja sankcije za kršenje mere zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom – član 198., kojim je predviđeno više takvih mera, a u konkretnom slučaju prema okrivljenom nije izrečena ni jedna od tih mera.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u takvoj situaciji, prvostepeni sud je pravilnom primenom krivičnog zakona morao doneti oslobađajuću presudu, a s obzirom da to nije učinjeno, već je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika, iako se u njegovim radnjama ne stiču bitna obeležja predmetnog krivičnog dela, to je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog – član 439. tačka 1) ZKP.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog usvojio kao osnovan i preinačio pobijane presude, tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA oslobodio od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju neophodno napomenuti da iz dela opisanih radnji okrivljenog doista proizilazi da je isti prekršio zabranu izrečenu merom bezbednosti iz člana 89a Krivičnog zakonika. Međutim, kako su ove radnje, kao krivično delo propisane tek napred pomenutim Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se primenjuje od 01.06.2017. godine, i to u članu 340a tog zakona, to prema okrivljenom navedena zakonska odredba nije mogla biti primenjena, iako je eventualna primena iste predložena u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud, je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, o povredi krivičnog zakona i člana 265. stav 1. ZKP, o troškovima krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić