Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog V.J., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud poverovao iskazima privatnog tužioca S.R. i jedinog svedoka Ž.R., supruge privatnog tužioca, a tetke okrivljenog, koja sa okrivljenim nije u dobrim odnosima, nalazeći da su isti bili „vrlo izričiti i ubedljivi“, a pozivanje na izričitost i ubedljivost iskaza ovih lica, prema stavu branioca, ukazuje na nepostojanje nepristrasnosti suda, što je primarna pretpostavka za pravično suđenje. Stoga su navedeni iskazi, prema navodima zahteva, suprotni odredbi člana 16. stav 2. ZKP, a samim tim i stavu 1. istog člana, što ih čini nezakonitim dokazima, koji u smislu člana 84. stav 1. ZKP, ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku, pa kako se u konkretnom slučaju pravnosnažna presuda zasniva na takvim dokazima, to je istom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi branioca okrivljenog neosnovani.

Ovo stoga, jer su privatni tužilac, S.R. i svedok Ž.R., na glavnom pretresu ispitani u skladu sa odredbama ZKP, pošto su prethodno ispunjene pretpostavke za ispitivanje svedoka iz člana 95. ZKP, a ovi svedoci pre svedočenja položili zakletvu, te da je svedok Ž.R., kao lice oslobođeno od dužnosti svedočenja (član 94. ZKP), na to upozorena što je i ubeleženo u zapisnik o glavnom pretresu.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedeni dokazi ni sami po sebi, niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP, pa se sledstveno tome na istima presuda može zasnivati, zbog čega se, po nalaženju ovog suda, zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a branilac okrivljenog osporavanjem ocene ovih dokaza od strane nižestepenih sudova, u suštini ukazuje da je pravnosnažnom presudom činjenično stanje pogrešno utvrđeno, što ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog V.J., ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što je sud izvršio izmenu optužnog akta u pogledu sadržine inkriminisanih reči upućenih od strane okrivljenog, čime je, prema navodima zahteva, pravnosnažnom presudom prekoračena optužba.

Odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), pri čemu ova odredba, obavezuje podnosioca zahteva da pored formalnog označavanja zakonskih odredbi za koje smatra da su povređene pobijanom pravnosnažnom odlukom, u zahtevu i obrazloži istaknute povrede zakona.

Međutim, branilac okrivljenog u zahtevu nije konkretizovao istaknutu povredu Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno nije naveo koje su to inkriminisane reči okrivljenog izmenjene u izreci pravnosnažne presude u odnosu na optužni akt, a koja izmena je dovela do prekoračenja optužbe, već samo uopšteno navodi da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, pa kako u konkretnom slučaju branilac okrivljenog nije dao obrazloženje u pogledu istaknute povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Bata Cvetković,s.r.