Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1080/15 od 23.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene S.P., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene S.P., advokat S.B. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će zahtev usvojiti, tako što će ukinuti pobijane presude i predmet vratiti na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu presudu i okrivljenu oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.

Branilac okrivljene S.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređeno pravilo ne bis in idem iz člana 4. ZKP, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, nalazeći da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. U vezi sa tim branilac okrivljene u zahtevu ukazuje da je okrivljena S.P., pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4408/12 od 15.05.2014. godine, pravnosnažno oslobođena od optužbe da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, koje krivično delo po svom opisu u celosti odgovara krivičnom delu poreska utaja iz člana 229. KZ, za koje je oglašena krivom pobijanom pravnosnažnom presudom, ističući da je u pitanju isti životni događaj sa istovetnim činjeničnim opisom koji se dogodio u periodu izvršenja navedenog produženog krivičnog dela. Sledstveno iznetom, prema navodima zahteva, proizilazi da se u oba slučaja iz pravnosnažnih presuda radi o istovrsnoj radnji vršenoj u vremenskom kontinuitetu sa jedinstvenim umišljajem, istovetnosti oštećene Republike Srbije, i korišćenjem iste situacije što su sve elementi za postojanje produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ. Pored toga, branilac u zahtevu naglašava da presuđeno produženo krivično delo ne predstavlja samo presuđenu stvar u pogledu krivičnopravne radnje koja se kasnije otkrije, a koja treba da uđe u njegov sastav, već i u pogledu one radnje okrivljene za koju se u vreme donošenja pravnosnažno oslobađajuće presude znalo, s obzirom da je postupak protiv okrivljene kod Osnovnog suda u Novom Sadu u predmetu K 1726/13 trajao u vreme vođenja postupka kod Višeg suda u Novom Sadu u predmetu K 572/10, a koji je okončan donošenjem pravnosnažne oslobađajuće presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4408/12 od 15.05.2014. godine.

Iznete navode zahteva branioca okrivljene S.P., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga.

Imajući u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene podnet zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je neosnovano isticana i u postupku po žalbi, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Novom Sadu na strani 2, st.3. i 4., str.3, i str.4. svoje presude i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje. Pored toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je činjenični opis produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljena oslobođena od optužbe pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž1 4408/12 od 15.05.2014. godine, potpuno različit od činjeničnog opisa radnje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pobijanom pravnosnažnom presudom. Osim što vremenski period izvršenja ovih krivičnih dela nije isti, činjenični opis radnje produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, naveden u izreci citirane pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, uopšte ne obuhvata neprijavljivanje zakonito stečenog prihoda ostvarenog prometom nepokretnosti – stanova na lokaciji u N.S., u ulici ... koja radnja predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pobijanom pravnosnažnom presudom, već se taj činjenični opis odnosi na potpuno drugi životni događaj u vezi sa: zaključenjem ugovora o razmeni i kupoprodaji nekretnina sa više oštećenih lica na sasvim drugim lokacijama u N.S. u ulici ... i ulici ..., neobračunavanjem poreza na dodatu vrednost na iznos naplaćenih kupoprodajnih cena po osnovu avansnih uplata mimo računa SZTR okrivljene i neizvršenjem ugovornih obaveza od strane okrivljene da kupcima preda u posed izgrađene nekretnine, što su radnje izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljena oslobođena od optužbe citiranom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu.

Stoga se, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljene, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari i sledstveno tome pravnosnažnom presudom na štetu okrivljene nije povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa je zahtev branioca okrivljene ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.