Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Tadić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od krivične odgovornosti, a da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je reakcija okrivljenog isprovocirana nepropisnim kretanjem oštećenog sada pokojnog bicikliste, da je u ovom krivičnom postupku postojala sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka koja nije u toku postupka otklonjena, a radi se o putanji kojim je biciklista dospeo u kontaktnu poziciju, da je presuda doneta na osnovu posrednih dokaza, odnosno na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, da je nesumnjivo postojala mogućnost da je u vreme saobraćajne nezgode oštećeni zbog duševne bolesti i neuzimanja lekova naglo izmestio ulevo, iz razloga koji su subjektivni, pa slobodno sudijsko uverenje ne može biti neograničeno i mora se kretati u granicama razumnog logičkog razmišljanja, jer se u ovom slučaju presudom moralo rešiti u korist okrivljenog.

Kako dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno –povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva - na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, obzirom da branilac okrivljenog u svom zahtevu daje sopstvenu analizu izvedenih dokaza tokom ovog krivičnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen.

Na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                              Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić