U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Dragana Aćimovića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu maloletnog AA i dr, zbog produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB, advokata Vukojice Sekulića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine i Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 11.12.2019.godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB, advokata Vukojice Sekulića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine i Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine, između ostalih, maloletnima AA i BB su zbog izvršenja produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ izrečene vaspitne mere pojačan nadzor od strane roditelja koje mogu trajati najmanje 6 (šest) meseci, a najviše 2 (dve) godine, a u koje mere se maloletnima uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.12.2018.godine do 18.12.2018.godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o njihovom prestanku.

Istim rešenjem odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Maloletna oštećena VV, čiji je zakonski zastupnik otac GG i oštećeno dete DD, čiji je zakonski zastupnik majka ĐĐ, su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućene na parnicu.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca maloletnih AA i BB i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac maloletnih AA i BB, advokat Vukojica Sekulić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijana rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine i Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine i predmet vrati na ponovnu odluku ili da preinači navedena rešenja i maloletne AA i BB oslobodi od odgovornosti da su izvršili produženo krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac maloletnih AA i BB u podnetom zahtevu ističe da je sud radnje maloletnih AA i BB pogrešno pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ, obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o produženom krivičnom delu, već o jednom krivičnom delu. Naime, vršenje čina izjednačenog sa obljubom, odnosno vršenje obljube od strane maloletnih učinioca, na način kako je to opisano u obrazloženju prvostepene odluke na strani 4, u istom vremenskom i krivičnopravnom događaju naizmenično, po stavu branioca, ne predstavlja posebne vremenske situacije, zbog čega se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 61. KZ koja se odnosi na produženo krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ, a zbog koje maloletni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz opisa krivičnog dela utvrđenog na strani 4 prvostepenog rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.6/19 od 18.04.2019.godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kžm1 43/19 od 02.08.2019.godine, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama maloletnih AA i BB stiču sva bitna zakonska obeležja produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ, a za koje su ovim maloletnima pravnosnažnim rešenjem izrečene vaspitne mere pojačan nadzor od strane roditelja.

Naime, suprotno navodima branioca maloletnih, u konkretnom slučaju su ispunjeni zakonski uslovi neophodni za primenu instituta produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ, između ostalog i zakonom propisan obavezan uslov koji zahteva obaveznu vremensku povezanost krivičnih dela. Ovo imajući u vidu da su maloletni AA i BB krivičnopravne radnje preduzeli u vremenskoj povezanosti (neutvrđenih dana početkom oktobra meseca 2018.godine i u toku oktobra meseca 2018.godine), prema istoj maloletnoj oštećenoj VV, korišćenjem iste situacije i u istom mestu - ..., tako da su nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno primenili krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji maloletnih AA i BB kao produženo krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovih maloletnih ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ na štetu maloletnih.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac maloletnih u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno maloletnima, s tim što branilac nepostojanje po njemu u radnjama maloletnih svih elemenata produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ suštinski obrazlaže osporavanjem činjeničnih utvrđenja u pravnosnažnim odlukama i ukazivanjem na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da iz dokaza izvedenih tokom postupka proizilazi da maloletni AA i BB nisu kritičnom prilikom upotrebljavali pretnju da će za maloletnu oštećenu VV otkriti nešto što može škoditi njenoj časti i ugledu, a u cilju vršenja obljube nad njom i sa njom izjednačenog čina, već da je to učinio samo maloletni EE, kao i da maloletna oštećena, iako je bila sposobna za pružanje otpora, kritičnom prilikom nije pružila stvaran, ozbiljan i trajan otpor.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac maloletnih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno maloletnima (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka maloletnima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca maloletnih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnih AA i BB, advokata Vukojice Sekulića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić