Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 520/19 od 04.09.2019. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici K 707/18 od 07.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo:

- branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Dašić, na osnovu člana 483. stav 1. i 3. ZKP, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude te predmet vrati Osnovnom sudu u Subotici na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste preinači tako što će u odnosu na okrivljenog doneti presudu kojom se optužba odbija zbog zastare krivičnog gonjenja;

- branilac okrivljenog BB, advokat Branko Petković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Branka Petkovića, je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Dašića je nedozvoljen.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog BB se ukazuje, na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ krivično delo blanketnog karaktera, iz kog razloga je bilo nužno da se u optužnom aktu i u izreci presude navede koje je to ovlašćenje u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom povredio okrivljeni kao odgovorno lice - lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća VV iz ..., odnosno da se mora navesti konkretan materijalno pravni propis koji je u tom slučaju povređen. Kako se radi o privrednom poslovanju, odbrana nalazi da se moglo raditi samo o nepridržavanju Zakona o preduzećima, Zakona o privrednim društvima ili drugih propisa koji regulišu privredno poslovanje, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Vrhovni kasacioni sud je izložene navode, u zahtevu branioca okrivljenog BB, ocenio kao neosnovane.

Naime, podnetim zahtevom u suštini se ne osporava izrekom presude utvrđena gruba povreda ovlašćenja u pogledu raspolaganja i korišćenja imovinom od strane okrivljenog, već se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP vezuje za nedostatak blanketne norme u izreci presude, odnosno za izostanak označenja materijalno-pravnog propisa koji je u konkretnom slučaju povređen.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na nepostojanje bitnih elemenata krivičnog dela u radnjama okrivljenih samo zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije konkretno označen materijalno-pravni propis prekršen radnjama okrivljenih.

Ovo stoga što nedostatak označenja konkretnog materijalno-pravnog propisa kod jasno, u izreci pravnosnažne presude, opredeljene radnje u vezi grube povrede ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, koja se izjavljenim zahtevima za zaštitu zakonitosti ne osporava, ne utiče na postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Branka Petkovića ukazuje da su sudovi u odlučivanju povredili odredbu člana 439. tačka 1) ZKP kada su okrivljenog BB „proglasili krivim“ za delo koje je brisano iz KZ, jer je, po stavu odbrane, izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ.

Naime, ista povreda zakona isticana je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a drugostepeni sud je na strani 10 i 11 pobijane presude izneo jasne i dovoljne razloge, u delu u kome navodi da je dana 01.03.2018. godine stupio na snagu Krivični zakonik koji više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, ni po nazivu ni po numeraciji, ali da navedeno krivično delo ima kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. konkretno stavom 3. istog člana KZ, kao i da je obaveza suda da u smislu odredbe člana 5. KZ primeni najblaži zakon za učinioca, ukoliko je nakon izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, te da je u konkretnom slučaju za okrivljenog blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno odredba člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ zbog propisanog manjeg maksimuma zaprećene kazne od 8 godina zatvora.

Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao jasne i dovoljne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Osim navedenog, zahtevom branioca okrivljenog BB se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali uz detaljnu analizu i obrazloženje, koje se svodi na to, da sud iz poslovne evidencije DOO „GG“ i VV nije pravilno utvrdio njihova međusobna dugovanja i potraživanja, iz kog razloga nije pravilno utvrdio koliko je stvarno dugovanje DOO „GG“, iz kog podatka se dalje utvrđuje postojanje elemenata krivičnog dela.

Iznetim navodima se, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je u tom delu zahtev branioca okrivljenog BB ocenjen kao nedozvoljen.

Zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Dašića, je nedozvoljen.

Zahtevom ovog branioca se ukazuje da je prvostepeni sud odbio predlog odbrane da pribavi knjigovodstvenu dokumentaciju u vezi fakturisanja usluga i naplate potraživanja preduzeća DOO „GG“ od preduzeća VV; da je veštak Olivera Šapurić svoj nalaz i mišljenje dala na osnovu nepotpune knjigovodstvene dokumentacije zbog čega isti nije dat u skladu sa činjenicama; da je sud pogrešno utvrdio da su okrivljeni svojim radnjama pribavili imovinsku korist za VV i pričinili štetu za DOO „GG“ i dr, čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Istim zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje i na bitnu povredu „odredaba krivičnog postupka“ iz člana 438. stav 3. u vezi člana 356. i 395. ZKP, uz iznošenje razloga u čemu se iste povrede sastoje.

Međutim, kako ukazivanje na povredu odredbe člana 440. ZKP i člana „438. stav 3. u vezi člana 356. i 395. ZKP“, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, podneti zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                       Dragan Aćimović, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić