U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Gorana Avramovića podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 388/14 od 20.04.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 802/18 od 29.08.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 388/14 od 20.04.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 802/18 od 29.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 388/14 od 20.04.2018. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i istovremeno je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, koju je dužan da plati po pravnosnažnosti presude u 12 jednakih mesečnih rata, a najkasnije do svakog 15-og u mesecu, a ukoliko okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u određenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 802/18 od 29.08.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu pravne ocene dela tako što je krivično-pravne radnje okrivljenog opisane izrekom prvostepene presude pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od jedne godine ne učini novo krivično delo i osudio ga na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara koju je dužan da plati u 12 jednakih mesečnih rata, najkasnije do svakog 15-og u mesecu, a ukoliko okrivljeni istu ne plati u određenom roku kazna će se zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih a neplaćenih 1.000,00 dinara neplaćene kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je u preostalom delu žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog adv. Goran Avramović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, odnosno krivično pravne radnje opisane izrekom prvostepene presude ne mogu se podvesti pod zakonski pojam krivičnog dela iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1 KZ, s obzirom na to da u postupanju okrivljenog u konkretnom slučaju, pored nepostojanja namere da se izvrši krivično delo, nema ni elemenata protivpravnosti, jer okrivljeni nije prekršio odredbe zakona o PDV-u shodno pravnom stavu Ustavnog suda Srbije, a nižestepeni sudovi nisu uzeli u obzir akta Ustavnog suda Srbije, odnosno rešenje broj UZ 527/2010 od 27.11.2012. godine i odluku od 08.04.2013. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani tri u petom stavu i na strani pet u drugom i trećem stavu dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić