Presudom Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 212/19 od 03.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1171/2018 od 14.06.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Gordana Stevanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i donese presudu saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP, kojom će pobijane presude preinačiti i okrivljenog AA osloboditi optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da krivično delo nasilje u porodici spada u posledična krivična dela, kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela, odnosno da mora da postoji radnja izvršenja i mora da postoji posledica po oštećenu, a da u konkretnom slučaju nije dokazana radnja okrivljenog, a nikako nema ni posledice krivičnog dela. Po stavu odbrane, ukoliko nema posledice nema ni elemenata krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ. Ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice koji su kod ovog krivičnog dela predviđeni u trajnom obliku predstavljaju posledicu, te je nužno imati u vidu da je ovo krivično delo dovršeno kada dođe do tog ugrožavanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je: okrivljeni u vreme a na mestu bliže opisanom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, pretnjom da će napasti na život ili telo ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, bivše supruge- oštećene BB, na taj način što je prolazeći pored iste koju je slučajno sreo uneo joj se u lice i uputio joj pretnje:“neće se to tako završiti, platićeš mi, zaklaću te“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, i to kako objektivna tako i subjektivna obeležja navedenog dela, za koje je pravnosnažno oglašena krivim. Naime, u izreci presude stoji kao posledica-ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, zbog čega su navodi zahteva kojima se ukazuje na nedostatak posledice izvršenja dela i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeng AA u preostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da, u konkretnom slučaju osuđujuću presudu sud može izreći samo kada ga činjenice potpuno uveri da je okrivljeni izvršio krivično delo, a ne i kada dokazi navode na sumnju da je okrivljeni izvršilac predmetnog krivičnog dela, te da je za osuđujuću presudu neophodno da postoji nesumnjiva sigurnost da je okrivljeni izvršio krivično delo, a ne verovatnoća u izvršenju. Pored toga, branilac u zahtevu kometariše ponašanje oštećene, razloge njenog preseljenja u Crnu Goru, ponašanje okrivljenog, njihove ranije međusobne odnose... čime u suštini osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Branilac u zahtevu osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i navodima kojima osporava nastupelu posledicu, odnosno kojima ukazuje da je sud trebao da ima u vidu činjenica da je krivično delo nasilje u porodici dovršeno kada dođe do tog ugrožavanja, a posebno kada je u pitanju ugrožavanje duševnog stanja u pogledu kojeg bitnog elementa bića krivičnog dela je neophodno imati stručan nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatrijske struke.

Međutim pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavlja zakonski razlog, zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić