Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog time što su nižestepeni sudovi presudili u ovoj pravnoj stvari, iako je ranije u predmetu istog suda K 121/18 doneto rešenje kojim je utvrđeno da je privatna tužilja odustala od privatne tužbe kojom je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ sa istovetnim činjeničnim opisom radnje izvršenja kao u optužnom predlogu Kt 790/17 čime je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan i da je sledstveno tome stvar pravnosnažno presuđena ističući da je pogrešan stav prvostepenog suda da se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari iz razloga što u predmetu tog suda K 121/18 glavni pretres nije bio zakazan, tako da krivični postupak u smislu člana 7. tačka 4) ZKP nije ni pokrenut i da samim tim nije ni mogao biti okončan, bez obzira na činjenicu što je postupajući sudija na zapisniku K-121/18 od 14.11.2018. godine doneo rešenje o obustavljanju krivičnog postupka, a kojim navodima zahteva branilac okrivljenog, po oceni ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je privatni tužilac BB Osnovnom sudu u Valjevu dana 31.10.2017. godine podnela privatnu tužbu protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i da se privatna tužba odnosi na isti krivičnopravni događaj od 01.08.2017. godine koji je označen u činjeničom opisu krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ, datom u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Valjevu Kt 790/17 od 21.03.2018. godine, zatim da je postupajući sudija na zapisniku K 121/18 od 14.11.2018. godine konstatovao da su u sud pristupili privatna tužilja i njen punomoćnik i da su izjavili da odustaju od krivičnog gonjenja okrivljenog po privatnoj tužbi od 31.10.2017. godine iz razloga što se po istom osnovu protiv okrivljenog vodi krivični postupak pred tim sudom u predmetu K 117/18, nakon čega je na istom zapisniku doneto rešenje kojim je obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ po privatnoj tužbi od 31.10.2017. godine uz konstataciju da stranke ne traže otpravak rešenja i da se odriču od prava na žalbu, iako okrivljeni nije bio prisutan, niti ima dokaza o pozivanju. Na posebnom obrascu je konstatovano da je navedena odluka – rešenje o obustavljanju krivičnog postupka postala pravnosnažna dana 14.11.2018. godine, iako u spisima predmeta nema pisanog otpravka rešenja, niti bilo kog dokaza da je o istom okrivljeni obavešten, te da je okrivljenom dostavljen zapisnik sa objavljenim rešenjem.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP postoji, između ostalog, ako je krivično gonjenje isključeno jer je stvar već pravnosnažno presuđena.

Dakle, postojanje navedene povrede zakona podrazumeva da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Prema odredbi člana 277. stav 1. ZKP pravnosnažnost rešenja nastupa kada se ono ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju postupajući sudija je na zapisniku od 14.11.2018. godine doneo rešenje kojim je prema okrivljenom obustavljen krivični postupak zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ po privatnoj tužbi privatnog tužioca BB od 31.10.2017. godine, koja se odnosi na isti događaj opisan u optužbnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Valjevu Kt 790/17 od 21.03.2018. godine, zbog odustanka privatne tužilje od krivičnog gonjenja okrivljenog uz konstataciju da stranke ne traže otpravak rešenja i da su se odrekle od prava na žalbu, nakon čega je istog dana na posebnom obrascu stavio potvrdu – klauzulu pravnosnažnosti tog rešenja.

Međutim, iz navedenog zapisnika K 121/18 od 14.11.2018. godine proizlazi da okrivljeni nije bio prisutan (a nema dokaza ni da je pozvan) kada je privatna tužilja odustala od krivičnog gonjenja za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1 KZ po privatnoj tužbi od 31.10.2017. godine i kada je doneto rešenje o obustavljanju krivičnog postupka, te da samim tim nije ni upoznat sa postojanjem tog rešenja, niti se odrekao od prava na žalbu protiv istog, iako je sud na navedenom zapisniku konstatovao da su se stranke odrekle prava na žalbu, te da je samo jedna od stranaka bila prisutna i to privatna tužilja koja se odrekla prava na žalbu. Stoji činjenica da je postupajući sudija dana 14.11.2018. godine stavio potvrdu – klauzulu pravnosnažnosti tog rešenja, ali, i pored toga, imajući u vidu da pravnosnažnost rešenja nastupa kada se ono ne može pobijati žalbom, što podrazumeva da je okrivljeni kao stranka iskoristio to svoje pravo ili se istog odrekao, to se, po nalaženju ovoga suda, za sada ne može utvrditi da li je predmetno rešenje o obustavljanju krivičnog postupka postalo pravnosnažno, što je neophodan uslov da bi se stvar smatrala pravnosnažno presuđenom, jer je bilo nužno da okrivljenom kao stranci u postupku navedeno rešenje bude dostavljeno od strane suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan i ukinuo pobijane pravnosnažne presude, a s tim što će sud u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi i ispitati pravnosnažnost rešenja Osnovnog suda u Valjevu K 121/18 od 14.11.2018. godine, nakon čega će odlučiti da li se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Imajući u vidu razloge ukidanja pobijanih pravnosnažnih presuda, Vrhovni kasacioni sud se u ovoj presudi nije izjašnjavao o ostalim povredama zakona istaknutim u zahtevu branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić