Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, pa je našao da je zahtev Republičkog javnog tužioca izjavljen od ovlašćenog lica.

Vrhovni kasacioni sud nije dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu osuđenog M.G., jer ga osuđeni u ovom krivičnom postupku nema, već je održao sednicu veća u smislu člana 488. ZKP o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca, jer veće nije našlo da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji je stupio na snagu dana 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP (''Sl. list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Sl. glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), i povredu člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji RS, jer je osuđeni M.G. u vreme stupanja na snagu Zakona o amnestiji RS ispunjavao uslove za brisanje osude na kaznu zatvora po pravnosnažnoj presudi, pa samim tim i spadao u krug lica koja podležu amnestiji.

Naime, članom 2. stav 2. Zakona o amnestiji RS propisano je da amnestiji ne podlažu lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona više od tri puta pravnosnažno osuđena na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni M.G. pravnosnažno osuđivan na bezuslovne kazne zatvora četiri puta i to pravnosnažnim presudama Okružnog suda u Novom Sadu K br.12/94 od 19.05.1994. godine, Osnovnog suda u Podgorici K br.285/93 od 09.09.1996. godine, Višeg suda u Novom Sadu K br.2059/10 od 17.10.2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2783/11 od 06.03.2012. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi, da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv br.40/13 od 21.05.2013. godine prema osuđenom M.G. brisana osuda po presudi Okružnog suda u Novom Sadu K br.12/94 od 19.05.1994. godine. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizilazi da je pravnosnažna presuda Okružnog suda u Novom Sadu K br.12/94 od 19.05.1994. godine zajedno sa presudom Osnovnog suda u Podgorici K br.285/93 od 16.03.1995. godine preinačena u pogledu odluke o kazni presudom Okružnog suda u Novom Sadu Kv br.72/98 od 17.11.2000. godine, i da je kaznu zatvora po navedenoj pravnosnažnoj presudi osuđeni M.G. izdržao dana 07.12.1999. godine. Nadalje, iz obrazloženja navedenog rešenja proizilazi da je shodno članu 5. KZ-a pri odlučivanju primenjen kao najblaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, i to član 93. stav 1. tačka 5. KZ SRJ, prema kome sud, na molbu osuđenog može odrediti da se briše iz kaznene evidencije osuda na zatvor preko jedne godine do tri godine, ako je proteklo pet godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, ako u tom vremenu osuđeni nije izvršio novo krivično delo, koji uslov je osuđeni M.G. takođe ispunjavo.

Iz svega navedenog proizilazi da je osuđeni M.G. u vreme stupanja na snagu Zakona o amnestiji RS (17.11.2012. godine) ispunjavao uslove za brisanje osude na kaznu zatvora po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Novom Sadu K br.12/94 od 19.05.1994. godine, a navedena osuda je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv br.40/13 od 21.05.2013. godine prema ovom osuđenom i brisana, i da je pobijanim rešenjima povređen član 2. stav 2. Zakona o amnestiji Republike Srbije na štetu osuđenog M.G., obzirom da je ovaj osuđeni ispunjavao uslove za brisanje osude po navedenoj pravnosnažnoj presudi počev od 07.12.2004. godine pa nadalje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda rešenja protiv kojih je podignut zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca doneta su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP (''Sl. list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Sl. glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), jer ista ne sadrže obrazloženje u pogledu ispunjenosti uslova za brisanje osude osuđenom M.G. na kaznu zatvora po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Novom Sadu K br.12/94 od 19.05.1994. godine a koja činjenica predstavlja odlučnu činjenicu za primenu člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji RS.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na štetu osuđenog M.G. i povrede člana 2. stav 2. Zakona o amnestiji RS, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ukinuo prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar - savetnik                                                                                                    Predsednik veća - sudija ,

Tatjana Milenković                                                                                                        Zoran Tatalović, s.r.