.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 132/2016
01.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog Š.K., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi stava člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.K., advokata N.K., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1222/15 od 03.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 01.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.K., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1222/15 od 03.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1222/15 od 03.11.2015. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Bečeju pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Bečeju K br.4095/10 od 29.05.2015. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu za učinjeno krivično delo iz člana 297. stav 4. u vezi stava člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, okrivljenog Š.K., primenom člana 4, 42, 45, 54, 56. i 57. KZ ublažavanjem osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te mu je na osnovu člana 297. stav 5. u vezi člana 86. KZ izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „D“ kategorije, u trajanju od 8 meseci, računajući od dana pravnosnažnosti presude s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere, dok je žalbu branioca okrivljenog kao neosnovanu odbio i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Š.K., advokat N.K., zbog povrede zakona iz člana 16. stav 3, 511. stav 1, 447. stav 2, i 3. stav 1. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje u potpuno izmenjenom veću i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.K. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.K. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedene su povrede zakona i to iz člana 16. stav 3, 511. stav 1, 447. stav 2, i 3. stav 1. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u drugostepenom postupku.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog Š.K. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje, niti uopšte obrazlaže u čemu se navedena povreda sastoji, već polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u tom delu zahtev ocenio kao nedozvoljen.
Ostale povrede navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.K. po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju zakonski razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.K.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
