Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž.1.br. 286/20 od 03.06.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Nišu 7K.br. 947/18 od 09.12.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Žarko Šurbatović zbog povrede odredaba krivičnog postupka, povrede zakona na štetu osuđenog i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim odlukama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na taj način što se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati, odnosno na dokazu koji je pribavljen na nezakonit način i koji se morao izuzeti iz spisa predmeta, a što je uostalom i bio nalog iz prvobitne ukidajuće presude Apelacionog suda u Nišu. Naime, ova povreda ogleda se u tome da iako je osnovni razlog za prvobitno ukidanje prvostepene presude bila nepravilnost u zapisniku o prepoznavanju lica od strane oštećenog BB i svedoka VV te su zapisnici PO-10/16 od 03.02.2016. godine ocenjeni kao nezakonito pribavljeni dokazi, u novom postupku prvostepeni sud upravo na zapisniku o prepoznavanju lica od strane svedoka VV zasniva osuđujuću presudu iako je taj zapisnik identičan prepoznavanju lica koje je izneo oštećeni BB, a koji dokaz je ocenjen kao nezakonit.

Vrhovni kasacioni sud, suprotno iznetim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti koje je branilac isticao i u žalbi na prvostepenu presudu, nalazi da iako je postupljeno protivno članovima zakona kojim je regulisana procesna radnja prepoznavanja lica ne radi se o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji kada se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

U konkretnom slučaju, ne radi se o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog koje je neophodno ukidanje pravnosnažne presude budući da bi s obzirom na druge dokaze, očigledno bila doneta ista presuda, ovo prvenstveno imajući u vidu kategoričnu izjavu oštećenog BB sa glavnog pretresa koji je ukazao na okrivljenog kao izvršioca ovog krivičnog dela, kao i izveštaj PU Niš od 16.10.2017. godine iz kojeg proizilazi da je registrovana međusobna komunikacija između mobilnog telefona koji je koristio okrivljeni sa mobilnim telefonom koji je koristio oštećeni i to na dan pre kritičnog događaja i na sam dan izvršenja krivičnog dela, te je nižestepeni sud jasno obrazložio iz kojih dokaza očigledno proizilazi da bi i bez zapisnika o prepoznavanju lica doneta ista presuda.

Osim toga u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povreda odredbe člana 440. stav 2. ZKP.

Međutim, kako su odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti (član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP), to je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 440. stav 2. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP nedozvoljeno.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se i na povredu prava na pravičnu odbranu i prava na predlaganje i izvođenje dokaza zajamčenih Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali se istaknute povrede prava okrivljenog ne obrazlažu. Naime, odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog AA zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić