Presudom Višeg suda u Nišu Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu 7K.br.556/17 od 24.07.2017. godine, tako što je Viši sud u Nišu okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja dva krivična dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ i za ova dela mu prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci i zatim ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to tako što je obavezan da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude uplati u korist budžeta Republike Srbije iznos od 6.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, a oštećeni BB, VV i GG su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu, dok je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, a o čijoj visini će prvostepeni sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.15/19 od 31.07.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Višeg suda u Nišu Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu donetih u drugom i trećem stepenu zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-Republički javni tužilac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 258. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.15/19 od 31.07.2019. godine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog AA - advokat Goran Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP ukine presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.15/19 od 31.07.2019. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili suđenje, te da u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu i braniocu okrivljenog shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je delimično osnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Đorđevića je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je Viši sud u Nišu donošenjem drugostepene presude Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da je izreka drugostepene presude protivrečna sama sebi i da su dati razlozi protivrečni izreci presude.

Naime, izreka drugostepene presude je protivrečna sama sebi, iz razloga što sud u izreci presude opisujući radnju izvršenja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ, a za koje krivično delo je oglasio krivim okrivljenog, lica BB, VV i GG označava kao lica koja su okrivljenom AA, a radi nezakonitog posredovanja u zasnivanju radnog odnosa za njihove sinove, dala novac u iznosima bliže označenim u izreci presude, dakle ova lica označava kao lica iz člana 366. stav 2. KZ, a potom ovim licima u daljem delu izreke presude daje status oštećenih krivičnim delom izvršenim od strane okrivljenog, te ih radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnicu. Viši sud u Nišu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP čini i kada u razlozima presude navodi da nalazi da se u konkretnom slučaju radi o imovinskoj koristi koju je okrivljeni pribavio krivičnim delom, a ne o šteti nanetoj oštećenima, s tim što i pored toga u izreci presude oštećene sa imovinskopravnim zahtevom upućuje na parnicu, čime je drugostepeni sud razloge svoje presude učinio protivrečnim izreci presude.

Nadalje se u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje i na niz drugih procesnih povreda i to povreda odredaba člana 50. stav 1. tačka 1), člana 253. stav 1. i člana 258. stav 4. ZKP, a u kom delu je zahtev takođe osnovan. Ovo imajući u vidu da je odredbom člana 258. stav 4. ZKP propisano da će u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja sud ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak, a ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku. Prema odredbi člana 253. stav 1. ZKP imovinskopravni zahtev u postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku, a što u konkretnom slučaju znači da to može biti lice koje je oštećeno krivičnim delom (član 50. stav 1. tačka 1. ZKP). Kako je prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP propisano da je „oštećeni“ lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo, te kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da BB, VV i GG u konkretnom slučaju ne mogu imati status oštećenih koji mogu podneti predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u smislu odredbe člana 50. stav 1. tačka 1) ZKP, već samo status lica iz člana 366. stav 2. KZ, to je sud povredom napred navedenih zakonskih odredbi pogrešno BB, VV i GG dao status oštećenih, odnosno ovlašćenih lica za podnošenje imovinskopravnog zahteva.

U konkretnom slučaju radi se o procesnim povredama koje su pojedinačno istaknute u zahtevu, ali, suprotno navodima Republičkog javnog tužioca, njihova pogrešna primena od strane suda ne predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, budući da je pod ovom povredom zakona predviđena samo pogrešna primena materijalnog zakona.

Republički javni tužilac je podneo zahtev i protiv presude Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.15/19 od 31.07.2019. godine i to samo zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je sud trećeg stepena u izreci presude potvrdio drugostepenu presudu u celosti, dakle i u delu koji se odnosi na imovinskopravni zahtev „oštećenih“ BB, VV i GG, dok je u razlozima datim u obrazloženju presude ukazao da BB, VV i GG po zakonu nemaju svojstvo oštećenih, pa samim tim ni pravo na imovinskopravni zahtev, s obzirom da su navedenu sumu novca dali okrivljenom AA upravo sa ciljem da posreduje, odnosno utiče na direktorku psihijatrijske bolnice ... kako bi ona uz novčanu nagradu preduzela službenu radnju i zaposlila njihovu decu i u tom delu Republički javni tužilac vidi protivrečnost izreke presude i datih razloga.

Međutim, u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Nišu kao sud trećeg stepena, krećući se u granicama izjavljene žalbe branioca okrivljenog, nije mogao da preinači drugostepenu presudu u smislu navoda podnetog zahteva, jer u tom pravcu nije imao izjavljenu žalbu, pa stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sud trećeg stepena nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i u tom delu Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Kako je u konkretnom slučaju drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a imajući u vidu odredbu člana 492. stav 2. ZKP kojom je propisano da ako organ postupka koji je odlučivao o redovnom pravnom leku nije bio ovlašćen po odredbama ovog zakonika da otkloni povredu koja je učinjena u pobijanoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, a Vrhovni kasacioni sud po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti podignutog u korist okrivljenog nađe da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja učinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinačiti pobijanu odluku, ukinuće ili preinačiti i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku iako njome nije povređen zakon, to je Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 492. stav 2. ZKP ukinuo i pobijanu presudu Apelacionog suda u Nišu.

Sledstveno napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.951/19 od 29.11.2019. godine, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo u celini pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.15/19 od 31.07.2019. godine i spise predmeta vratio Višem sudu u Nišu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku postupiti po istaknutim primedbama i otkloniti povrede zakona na koje mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Naime, u zahtevu se navodi da imajući u vidu osnovna obeležja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ, to, po stavu branioca, okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za ovo krivično delo, obzirom da on nema svojstvo izvršioca krivičnog dela jer nema status službenog lica u smislu člana 112. stav 3. KZ, pa samim tim ne može ni koristiti svoj službeni ili društveni položaj, zatim da okrivljeni nije preduzeo nijednu radnju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, a koja radnja posredovanja je neophodna za postojanje predmetnog krivičnog dela, kao i da okrivljeni nije objektivno imao stvarni ili pretpostavljeni uticaj kao obeležje predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Đorđevića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je postupao u trećem stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv drugostepene presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.361/18 od 27.11.2018. godine. Apelacioni sud u Nišu kao sud trećeg stepena je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 4, 5, 6 i 7 presude 12Kž3.br.15/19 od 31.07.2019. godine izneo jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da postoji kontradikcija između izreke presude Apelacionog suda u Nišu i njenog obrazloženja, obzirom da Apelacioni sud u Nišu u izreci presude potvrđuje presudu Višeg suda u Nišu koji u pogledu odluke o imovinskopravnim zahtevu upućuje oštećene na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, dok u obrazloženju presude Apelacioni sud u Nišu ukazuje na neosnovanost ovog dela odluke Višeg suda u Nišu zaključujući da BB, VV i GG ne mogu imati status oštećenih, kao što ih drugostepeni sud pogrešno tretira, dakle negira oštećenima pravo na odštetni zahtev svodeći ih na nivo svedoka, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog presudu Apelacionog suda u Nišu pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasaconi sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca delimično usvojio i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Đorđevića u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, a u ostalom delu zahtev branioca okrivljenog je odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić