Istom presudom, na osnovu člana 87. stav 1. KZ, prema okrivljenom VV izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to 15 PVC džakova zelene boje, u kojima se nalazi mešavina rezanog duvana i prerađevine od drveta - piljevine, težine 271,60 kg.

Na osnovu člana 264. stav 1. KZ određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 broj 220/19 od 27.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Irene Đorđević, branioca okrivljenog BB, advokata Zorana Kostića i branioca okrivljenog VV, advokata Marije Antić, a presuda Osnovnog suda u Nišu 6K broj 161/17 od 18.02.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Irena Đorđević, zbog povrede zakona iz član 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od odgovornosti;

- branilac okrivljenog BB, advokat Oliver Injac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, izmenjenom veću, uz istovremeni zahtev da se shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih AA i BB navode da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kojem se prema odredbama ZKP ne može zasnivati - na naredbi za pretresanje stana i drugih prostorija od 24.11.2016. godine, koja se odnosila na prostorije u ..., u ulici ... broj .. i na okrivljenog VV, dok je suprotno ovoj naredbi pretres stana od strane policijskih službenika obavljen u magacinu koji pripada objektu broj .. u ... ulici, čiji je vlasnik GG, sin okrivljenog VV. S`toga se, prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Irene Đorđević, dokazi koji su pronađeni prilikom pretresa objekta pod kućnim brojem .. ne mogu smatrati zakonitim dokazima i na istima se ne može zasnivati presuda, shodno članu 16. stav 1. ZKP, a prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Olivera Injca reč je o nezakonitom dokazu jer je pretres izvršen mimo naredbe suda i bez saglasnosti držaoca prostorija na adresi ulica ... broj .. u ..., obzirom da sinovima okrivljenog od strne policijskih službenika nije predočeno da se naredba za pretres odnosi samo na objekat broj .. i da ne postoji naredba za pretres objekta pod brojem .. u navedenoj ulici, a očigledno je da bez ovog dokaza ne bi bila doneta presuda kojom se okrivljeni oglašavaju krivim.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih neosnovano ukazuje.

Naime, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branioci okrivljenih ukazivali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Nišu, kao drugostepeni, je u svojoj presudi Kž1 broj 220/19 od 27.08.2019. godine na strani 3 stav 2 izneo jasne razloge zbog čega prihvata kao pravilan stav prvostepenog suda da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 24.11.2016. godine ne predstavlja nezakonit dokaz, te da je pribavljen u svemu u skladu sa odredbama ZKP, odnosno razloge koje je prvostepeni sud o tome izneo na strani 30, stav 2, 3. i 4. i strani 31, stav 1. i 2 svoje presude. Kako ove razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao jasne i dovoljne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje, a navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu ocenjuje neosnovanim.

U ostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB odbačeni su kao nedozvoljeni.

Naime, u uvodu zahteva branilac okrivljenog AA ukazuje na povredu zakona iz člana 439. ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi konkretno u čemu se ova povreda krivičnog zakona sastoji, već s`tim u vezi ističe da je za krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ neophodno da je okrivljeni zloupotrebio svoje službeno ovlašćenje, odnosno iskoristio svoj službeni položaj, prekoračio granice službenog ovlašćenja ili da nije vršio svoju službenu dužnost, a da u konkretnom slučaju okrivljeni AA nije učinio ništa od navedenog, već je postupao u skladu sa svojim službenim ovlašćenjima. Kako izloženim navodima zahteva branilaca okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenog preko branioca, to je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Istim zahtevom, kao i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, polemiše se sa iskazom svedoka DD i ističe da policijski službenici prilikom obavljanja pretresa nisu ni pitali okrivljenog BB da li je vlasnik svih ili samo nekog od objekata koji se nalaze u dvorištu i da li se vode pod istim brojem, te su obavili pretres svih prostorija iako je kućni broj .. bio naznačen na predmetnom objektu. Kako se i ovim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to su zahtevi i u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Najzad, navodima oba zahteva ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da je drugostepeni sud bio dužan da dâ jasne, obrazložene i argumentovane razloge zbog čega prihvata navode iz prvostepene presude, odnosno iz kog razloga smatra da su žalbeni razlozi neosnovani, što u konkretnom slučaju nije učinio (branilac Oliver Injac), te ukazivanjem da drugostepeni sud samo paušalno ponavlja navode iz prvostepene presude, ne dajući obrazloženje iz kojih razloga ih prihvata, pri čemu se uopšte nije izjasnio u vezi sa žalbenim razlozima, a što drugostepenu presudu čini u potpunosti nejasnom i neobrazloženom (branilac Irena Đorđević). Kako zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to su zahtevi i u ovom delu ocenjeni nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi branilaca okrivljenih odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić