O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 13K.br.603/17 od 28.05.2019.godine, okrivljeni Miljan Dragutinović, Predrag Nedeljković i Aleksandar Stevanović, u stavu prvom izreke, oglašeni su krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a stavom drugim izreke, okrivljeni Predrag Nedeljković oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ. Okrivljeni Miljan Dragutinović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, po rešenju sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.br.169/17 od 03.06.2017. godine, od 02.06.2017.godine, kada je lišen slobode pa nadalje. Okrivljenom Predragu Nedeljkoviću su prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo opisano u stavu jedan izreke kazna zatvora u trajanju od 6 godine i 6 meseci, a za krivično delo opisano u stavu dva izreke, kazna zatvora u trajanju od 3 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, po rešenju sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.br.169/17 od 03.06.2017.godine, od 02.06.2017.godine kada je lišen slobode, pa nadalje. Okrivljeni Aleksandar Stevanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, po rešenju sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.br.169/17 od 03.06.2017.godine, od 02.06.2017.godine, kada je lišen slobode, pa nadalje. Prema okrivljenom Miljanu Dragutinoviću, na osnovu člana 87. stav 1. KZ, a prema potvrdi o oduzetim predmetima MUP RS-DP UKP IV Odeljenje Ku br. 9269/17 od 02.06.2017.godine izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a na osnovu člana 92. u vezi člana 91. KZ, prema istoj potvrdi oduzeta je i imovinska korist, kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Prema okrivljenom Predragu Nedeljkoviću, na osnovu člana 246. stav 7. i člana 87. KZ prema potvrdi MUP RS-DP UKP IV Odeljenje Ku br. 9269/17 od 02.06.2017.godine izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, kao i na osnovu člana 348. stav 6. KZ mera bezbednosti oduzimanja predmeta i na osnovu člana 87. stav 1. KZ mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a na osnovu člana 92. u vezi člana 91. KZ prema potvrdi MUP RS-DP UKP IV Odeljenje Ku br. 9269/17 od 02.06.2017.godine oduzeta je imovinska korist, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Prema okrivljenom Aleksandru Stevanoviću na osnovu člana 246. stav 7. KZ prema zapisniku o pregledu prevoznog sredstva DP- PU za Grad Beograd- UKP IV Odeljenje od 02.06.2017.godine izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta, a na osnovu člana 92. u vezi člana 91. KZ oduzeta je i imovinska korist, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Oduzeta je imovinska korist, u odnosu na svu trojicu okrivljenih ima se uplatiti u budžet Republike Srbije. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i na osnovu člana 264. u vezi člana 261. i 262. stav 2. ZKP obavezani su okrivljeni da solidarno naknade troškove krivičnog postupka u visini koja će biti određena posebnim rešenjem, po pribavljanju podataka o njihovoj visini.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 764/19 od 24.09.2019.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokata Miljane Perendije, branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokata Željka Sankovića i Miloša Vršovića i branioca okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokata Maje Atanasković, a presuda Višeg suda u Beogradu 13K.br.603/17 od 28.05.2019.godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokat Miljana Perendija u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku ili iste preinači i okrivljenog Miljana Dragutinovića oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokat Aleksandar Busarac iz razloga predviđenih člana 485. stav 4. ZKP, i to zbog povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokat Željko Sanković zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje sa predlogom da se novi pretres održi pred izmenjenim većem ili iste prinači u celini ili delimično. Navedeni branilac podneo je i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti od 14.01.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to branioca okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokata Miljane Perendije u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, branioca okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokata Aleksandr Bosarca u odnosu na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokata Željka Sankovića u celosti, dok su u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokata Miljane Perendija i branioca okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokata Aleksandra Busarca nedozvoljeni, dok je dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokata Željka Sankovića neblagovremena.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokat Miljana Perendija ističe da se u konkretnom postupku sudije Apelacionog suda u Beogradu koje su učestvovale u donošenju drugostepene odluke odlučivale tokom postupka o osnovanosti pritvora i prema okrivljenom Miljanu Dragutinoviću produžili pritvor rešenjem Kž2 559/19 od 21.03.2019.godine, te da je u prvostepenom postupku predsednik veća odlučivao o osnovanosti pritvora i to kao član vanraspravnog veća u odluci Kv.br.1503/19 od 13.04.2019.godine.

Izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već samo ukazuje na postojanje okolnosti koje po mišljenju odbrane izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća i sudija-porotnika u prvostepenom postupku, shodno članu 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti, pa imajući pri tome u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to dakle, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju, nije učinjena ova povreda.

Pored navedenog po stavu Vrhovnog kasacionog suda sama činjenica da su sudije koje su odlučivale u drugostepenom postupku jednom produžile pritvor prema okrivljenom i to rešenjem Kž2 559/19 od 21.03.2019.godine, kao i da je predsednik veća u prvostepenom postupku, koji je doneo prvostepenu odluku jednom kao član veća učestvovao u radu krivičnog veća u donošenju odluke o produženju pritvora Kv.br.1503/19 od 30.04.2019.godine ne ukazuje na postojanje okolnosti, koja bi, po mišljenju ovog suda, izazvale sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća u prvostepenom postupku i sudija žalbenog veća Apelacionog suda u Beogradu u drugostepenom postupku, shodno članu 37. stav 2. ZKP ( ne predstavlja osnov za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti ).

Pored navedenog, branilac okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokat Miljana Perendija, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud u toku postupku odbio predlog odbrane da se utvrdi da li svedoci inspektori UKP IV Odeljenja govore istinu, da su svedoci pogrešno opisivali ulice i navodnu primopredaju droge, prepričava izreku presude navodeći da navodi iz izreke nisu tačni i da ne odgovaraju stvarnom dešavanju i kretanju okrivljenih kritičnom prilikom, a posebno kretanje okrivljenog Miljana Dragutinovića, da se okrivljeni Miljan Dragutinović nije ni nalazio na Novom Beogradu ispred broja .. u Bulevaru Mihajla Pupina, gde je navodno izvršena primopredaja droge, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u redovnom postupku.

Branilac okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokat Miljana Perendija, numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obrazlaže navodima da u presudi nije precizno opisano u čemu se sastoje radnje izvršenja krivičnog dela i gde je radnja tačno preduzeta, obzirom da u izreci stoji da je izvršeno u ulici Bulevara Mihajla Pupina .., a u obrazloženju presude, na osnovu iskaza inspektora UKP IV Odeljenja, da je izvršeno u ulici Bulevara Mihajla Pupina .., čime iako formalno navodi zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Imajući u vidu da, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokat Miljana Perendija, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokata Miljane Perendija odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokat Aleksandar Busarac u zahtevu ističe da je pobijanim presudama povređena odredba člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, obzirom da je okrivljeni Stevanović lišen slobode 01.06.2017.godine u 20 časova i 20 minuta, a nije upozoren o svojim pravima iz člana 69. stav 1. tačka 2) i člana 68. stav 1. tačka 2) do 4) i tačka 6) ZKP, već je istom rešenjem javnog tužioca od 01.06.2017.godine postavljen branilac po službenoj dužnosti, jer postoje osnovi sumnje da je učinio krivično delo iz člana 246. stav 3. KZ za koje je obavezna odbrana, te da u spisima ne postoji zapisnik ovlašćenih službenih lica da su okrivljenom nakon lišenja slobode predočena prava iz napred navedenih odredbi i konstatacija da se okrivljeni odrekao izričito prava na svog branioca, a što je propisano odredbom člana 85. stav 3. ZKP, zbog čega je po stavu odbrane povređeno njegovo pravo na odbranu.

Napred navedene navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren-od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere. Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom Aleksandru Stevanoviću, na osnovu člana 76. stav 1. u vezi člana 74. tačka 2) ZKP (obavezna odbrana) postavljen za branioca po službenoj dužnosti advokat Dragan Kijanović i to dana 01.06.2017.godine, od strane javnog tužioca, obzirom da je isti doneo odluku da se osumnjičeni Aleksandar Stevanović zadrži, u smislu odredbe člana 294. ZKP zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 3. ZKP, za koje je prema članu 74. stav 2. ZKP propisana obavezna odbrana (za navedeno krivično delo propisana je kazna zatvora od 5 do 15 godina).

Dakle, okrivljenom Aleksandru Stevanoviću je u predmetnom krivičnom postupku, u kome mu je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina i propisana obavezna odbrana u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, postavljen branilac po službenoj dužnosti dana 01.06.2017.godine, odmah nakon lišenja slobode. Iz spisa predmeta proizilazi takođe, da je okrivljeni Aleksandar Stevanović prvi put saslušan pred Višim javnim tužiocem u Beogradu na zapisniku Kti br. 211/17 od 03.06.2017.godine, i to u prisustvu izabranog branioca advokata Tatjane Vasović iz Smedereva, kojom prilikom je poučen o svojim pravima iz člana 69. stav 1. ZKP i člana 68. stav 1. ZKP.

Shodno iznetom, obzirom da okrivljeni nije saslušan pred ovlašćenim službenim licima, već prvi put pred javnim tužiocem, kada je i imao izabranog branioca neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 85. stav 3. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da su nezakoniti dokazi i „zapisnici o pretresanju“, a s njima u vezi i potvrde o privremeno oduzetim predmetima i veštačenjima tih predmeta, koji su proistekli iz tako pribavljenih „zapisnika o pretresanju“. Po stavu odbrane sva pretresanja u ovom krivičnom postupku su izvršena bez naredbe suda.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, napred navedeni navodi su neosnovani, a ovo iz sledećih navoda:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela ... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz ... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme najduže do 8 časova ograniči kretanje na određenom prostoru ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmeta koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak sastave zapisnik ili službenu belešku.

Iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica Uprave kriminalističke policije IV Odeljenja 01.06.2017.godine sačinila zapisnik o pretresanju lica – okrivljenog Aleksandra Stevanovića, u smislu člana 159. ZKP, kao i da su ovlašćena službena lica UKP IV Odeljenje 02.06.2017.godine izvršili pregled putničkog motornog vozila marke Audi A6 čiji je vlasnik Aleksandar Stevanović. Oba zapisnika, potpisana su bez primedbi od strane okrivljenog Aleksandra Stevanovića. Shodno iznetom napred navedene službene radnje ovlašćena službena lica UKP IV Odeljenja preduzela su prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica UKP IV Odeljenje podnela krivičnu prijavu Višem javnom tužiocu u Beogradu Ku br. 9269/17 od 03.06.2017.godine, na koji način su obavila i radnju, u smislu člana 286. stav 2. ZKP, obzirom da se u okviru krivične prijave nalazi i službena beleška UKP IV Odeljenja od 02.06.2017.godine vezana za okolnosti pronalaska droge i oružja. Shodno iznetom, ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova, obavestila su javnog tužioca u roku, podnošenjem krivične prijave, u okviru koje se nalazi službena beleška, u smislu člana 286. stav 2. ZKP, iz kojih razloga zapisnik o pretresanju lica i zapisnik o pregledu prevoznog sredstva ne predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Kao nezakoniti dokaz branilac okrivljenog navodi i pretres podrumskih prostorija u Bulevaru Mihajla Pupina broj .., na koji način je po stavu odbrane uskraćeno pravo sudiji za prethodni postupak da oceni da li su ispunjeni uslovi iz člana 158. stav 1. tačka 1) do 5) i člana 159. ZKP, što je moglo imati za posledicu da preduzete radnje nemaju dokaznu vrednost i da ih sudija za prethodni postupak primenom člana 237. ZKP izdvoji iz spisa kao nezakonite dokaze. Razlog zbog čega branilac smatra da je pretres podrumskih prostorija nezakonit dokaz je činjenica da je isti izvršen uz prisustvo držaoca prostorija, okrivljenog Predraga Nedeljkovića, ali da u zapisniku nema konstatacija da se on izričito saglasio, niti da je poučen o pravu da uzme advokata da prisustvuje pretresu, kao i da se tog prava odrekao.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode, ocenjuje kao neosnovane iz razloga što je odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano da će javni tužilac ili ovlašćeno službeno lice policije izuzetno i bez naredbe suda moći da uđe u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija UKP IV Odeljenja od 01.06.2017.godine proizilazi da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno na osnovu člana 158. stav 1. ZKP bez naredbe suda, zbog toga što postoji saglasnost držaoca – okrivljenog Predraga Nedeljkovića, a pri tome, utvrđeno je i da su kritičnom prilikom pretresanju stana prisustvovala i dva punoletna građanina i to AA i BB. Takođe je utvrđeno da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisan od strane ovde okrivljenog Predraga Nedeljkovića-držaoca stana, bez primedbi.

Imajući u vidu napred navedeno, a obzirom da je postojala saglasnost držaoca stana-ovde okrivljenog Predraga Nedeljkovića, te da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je napred navedene navode odbrane ocenio kao neosnovane, te s tim u vezi, napred navedeni dokaz ne predstavlja nezakoniti dokaz na kome se sudska odluka ne može zasnivati.

Shodno iznetom, obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, zapisnik o pregledu prevoznog sredstva i zapisnik o pretresanju lica, nisu nezakoniti dokazi, proizilazi da ni ostali dokazi zasnovani na napred navedenim zapisnicima, odnosno potvrde o privremeno oduzetim predmetima i obavljena veštačenje, ne predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokat Aleksandar Busarac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da je okrivljeni Aleksandar Stevanović oglašen krivim za deo radnji izvršenih u saizvršilaštvu, a koje radnje ne predstavljaju nijednu od alternativno propisanih radnji krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. Ovakve navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je okrivljeni Aleksandar Stevanović oglašen krivim, odnosno da su okrivljeni Aleksandar Stevanović, Predrag Nedeljković i Miljan Dragutinović u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci, u uračunljivom stanju, svesni svog dela i njegove zabranjenosti čije su izvršenje hteli zajedno i po prethodnom dogovoru neovlašćeno držali radi prodaje veću količinu opojne droge... a koja je pronađena u prostorijama čiji je držalac Predrag Nedeljković, da je u automobilu kojim je upravljao okrivljeni Aleksandar Stevanović isto pronađena opojna droga kokain, da je okrivljeni Miljan Dragutinović nabavio opojnu drogu kanabis, dovezao je do parkinga i iz gepeka vozila kojim je upravljao, predao tri torbe okrivljenom Nedeljkoviću i okrivljenom Stevanoviću koje su oni odneli u podrumske prostorije, iz čega proizilazi da su u radnjama okrivljenog Aleksandra Stevanovića stiču sva zakonska obeležja, kako subjektivna tako i objektivna u vidu opisanih radnji krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom, te shodno tome ne stoje navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića, Aleksandar Busarac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu vrste i količine opojne droge koja je pronađena, kao i mesto gde je pronađena, da dokazima izvedenim na glavnom pretresu i odbranama okrivljenih nije dokazana ni jedna činjenica niti okolnost iz kojih proizilaze subjektivni i objektivni elementi instituta saizvršilaštva od strane okrivljenog, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića, Aleksandar Busarac navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja povreda zakona je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branioca i okrivljenog. Međutim, napred navedenu povredu branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića obrazlaže navodima da je pogrešno primenjena odredba člana 91. i 92. KZ, jer je doneta odluka o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog Aleksandra Stevanovića, a kako ni prvostepena ni drugostepena presuda, uopšte ne obrazlažu razloge za primenu člana 91. i 92. KZ, prema okrivljenom Aleksandru Stevanoviću, iznetim navodima branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da, branilac okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokat Aleksandar Busarac, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokat Aleksandar Busarac odbacio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i branilac okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokat Željko Sanković zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje okrivljenog, u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, obzirom da smatra da je krivično gonjenje vlasnika oružja i municije isključeno za period važenja Naredbe o legalizaciji oružja („Službeni glasnik RS“ br. 53 od 30. maja 2017.godine), a to je period od 01.06.2017.godine do 01.10.2017.godine, jer je okrivljenom stavljeno na teret da je dana 01.06.2017.godine neovlašćeno držao veću količinu vatrenog oružja i municije, upravo u periodu važenja Naredbe o legalizaciji. Po stavu odbrane za napred navedeni vremenski period od 01.06.2017.godine do 01.10.2017.godine izvršena je dekriminalizacija krivičnog dela iz člana 348.KZ, a imajući u vidu da je dozvoljenom legalizacijom oružja i municije isključena inkriminacija.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog Predraga Nedeljkovića u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda, kojima je pored ostalih okrivljeni Predrag Nedeljković oglašen krivim i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog zbog postojanja okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog.

Naime, Naredba o legalizaciji oružja („Službeni glasnik RS“, broj 53/17) od 30.05.2017.godine propisuje u tački 1. da vlasnici oružja iz kategorije B i C, koji na dan stupanja na snagu ove naredbe nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa mogu, u roku od 01. juna 2017.godine do 01. oktobra 2017.godine, podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave. U tački 2. navedene Naredbe propisano je da vlasnici oružja iz tačke 1. naredbe, uključujući i vlasnike oružja iz kategorije A, isto mogu, u roku iz te tačke, predati nadležnom organu, odnosno u vlasništvo Republike Srbije. U tački 3. je propisano da u slučajevima iz stava 1. i 2. naredbe, vlasnici oružja nisu dužni da dokazuju poreklo i u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.

Smisao Naredbe o legalizaciji oružja je da je država imala potrebu da iz krivičnog progona isključi samo lica koja neovlašćeno već drže i nose oružje i municiju, da im omogući da predaju zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, odnosno da predaju takvo oružje nadležnim državnim organima u naznačenom periodu, bez pravnih posledica, jer u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja. Međutim, konkretno Naredba se ne može primeniti na okrivljenog Predraga Nedeljkovića bez obzira na činjenicu što je delo izvršeno 01.06.2017.godine, odnosno u vreme važenja pomenute naredbe, jer okrivljeni Predrag Nedeljković, sam u svojoj odbrani navodi da je predmetno oružje čuvao uz naknadu za potrebe lica čiji identitet ne može da otkrije. To dalje znači da okrivljeni Nedeljković nije bio vlasnik oružja, koji je to oružje mogao predati nadležnim organima, niti je imao nameru da to čini, te kada se tome doda vrsta i količina oružja i municije koja je pronađena kod okrivljenog, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može se primeniti na okrivljenog Nedeljković Predraga Naredba o legalizaciji, odnosno isključiti gonjenje.

Osim toga, žalbom branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića izjavljenom protiv prvostepene presude ukazivano je i na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud o tome izneo jasne razloge na strani osam stav četiri drugostepene presude Kž1 764/19 od 24.09.2019.godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti od 14.01.2020. godine, branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokat Željka Sankovića je neblagovremena.

Naime, odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Predragu Nedeljkoviću, drugostepena odluka – presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 764/19 od 24.09.2019.godine uručena preko oglasne table dana 15.11.2019.godine, a da je njegov branilac advokat Željko Sanković dopunu zahteva za zaštutu zakonitosti od 12.12.2019.godine dostavio neposredno Vrhovnom kasacionom sudu dana 14.01.2020.godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokat Željka Sankovića odbacio kao neblagovremenu, jer je ista podneta nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih,to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. ZKP odbio kao neosnovane i to zahtev advokata branioca okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokata Miljane Perendije u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, branioca okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokata Aleksandra Busarca u odnosu na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića, advokata Željka Sankovića u celosti, dok je u preostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Dragutinovića, advokata Miljane Perendije i branioca okrivljenog Aleksandra Stevanovića, advokata Aleksandra Busarca, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u stavu jedan izreke presude, dok je u stavu dva izreke presude dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Nedeljkovića advokata Željka Sankovića odbacio kao neblagovremen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP.

 

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić