Kzz 1428/2019 nezakoniti dokaz

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1428/2019
22.01.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i dr., zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari u saizvršilaštvu iz člana 212. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, adv. Strahinje Ristića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K 572/18 od 20.02.2019. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 193/19 od 28.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.01.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K 572/18 od 20.02.2019. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 193/19 od 28.10.2019. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 5K 572/18 od 20.02.2019. godine, okrivljeni AA i BB, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni na novačne kazne u određenom iznosu od po 10.000,00 dinara, koji su dužni da plate u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, što ukoliko u ostavljenom roku ne učine iste će biti zamenjene kaznom zatvora, računajući svaki započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, kao jedan dan zatvora, ali ne duže od šest meseci.

Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala bliže naveden u izreci ove presude.

Oštećena je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 193/19 od 28.10.2019. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenih AA i BB, adv. Strahinje Ristića i preinačena presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K 772/18 od 20.02.2019. godine ispravljena rešenjem istog suda 5K 572/18 od 06.06.2019. godine i 5K 572/18 od 18.07.2019. godine i to u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je Viši sud u Kruševcu, okrivljene AA i BB, za radnje navedene u prvostepenoj presudi oglasio krivim, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari u saizvršilaštvu iz člana 212. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pritom zadržavajući kao pravilnu izrečenu krivičnu sankciju iz prvostepene presude, a žalba branioca okrivljenih u ostalom delu je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih AA i BB, adv. Strahinja Ristić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, adv. Strahinje Ristić, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenih AA i BB, adv. Strahinja Ristić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati „sud je pokazao poštansko sanduče bez vrata“, a da ova dokazna radnja nije izvedena u toku postupka, tj. na glavnom pretresu, niti je doneto rešenje radi njenog izvođenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi tj. iz zapisnika o glavnom pretresu od 10.04.2017. godine da je u dokaznom postupku u svojstvu svedoka između ostalih ispitan i svedok VV, koji je u toku saslušanja sudu pokazao poštansko sanduče i da je sud konstatovao da je ovo poštansko sanduče iskrivljeno, da je crne boje i da nedostaju vrata.

Iz navedenog proizlazi, da „pokazano poštansko sanduče bez vrata“, čini sastavni deo iskaza svedoka VV, na navedenom glavnom pretresu, a na kom iskazu sud je zasnovao presudu.

Prema tome, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenih, jer svoju odluku nije zasnovao na dokazu koji branilac okrivljenih navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, adv. Strahinje Ristića, u ostalom delu je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek.

Imajući u vidu da branilac okrivljenih, u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda odredaba člana 431, člana 15. i 16. člana 428. stav 8. člana 419. stav 1. i 2. i člana 460. stav 1. ZKP, te da povrede ovih odredaba nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama, nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakoniosti branioca okrivljenih AA i BB, adv. Strahinje Ristić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenih u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen, shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić