Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 229/15 (2013) od 09.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog R.J. i presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br.465/14 od 28.04.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog R.J., advokat R.D., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim većem, kao i da odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude do okončanja postupka po zahtevu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.J. je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog R.J. navodi da u konkretnom slučaju ne postoje bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, već da se radi o građansko pravnom odnosu između okrivljenog i oštećenog kao tužioca, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog R.J. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog R.J. stiču svi bitni elementi krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, a koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva branioca okrivljenog R.J., kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3. i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, obzirom da branilac okrivljenog osim što ih je formalno naveo nije ni na koji način obrazložio u čemu se navedene povrede sastoje. Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu povreda zakona iz člana 385. stav 2, člana 377. stav 1. do 5, člana 378, člana 379, člana 447. stav 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 375. stav 1. ranije važećeg ZKP, obzirom da isto ne predstavlja povrede zakona propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljenom kao ovlašćenom licu, bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                  Dragiša Đorđević, s.r.