.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 145/2016
01.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.B., zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B., advokata M.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.498/14 od 17.06.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 712/15 od 15.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 01.03.2016. godine, većinom glasova doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.498/14 od 17.06.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 712/15 od 15.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.498/14 od 17.06.2015. godine okrivljeni D.B., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena sudska opomena, i određeno da će se odluka o zahtevu privatne tužilje za naknadu troškova krivičnog postupka doneti naknadno u posebnom rešenju.
Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 712/15 od 15.12.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalba punomoćnika privatne tužilje G.M. i žalba okrivljenog D.B., a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.498/14 od 17.06.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.B., advokat M.R., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud treba da da ocenu o navedenom pitanju u pogledu krivičnog dela i radnji koje su okrivljenom stavljene na teret.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B. je neosnovan.
Branilac okrivljenog D.B. u svom zahtevu navodi da je sud u konkretnom slučaju propustio pre svega da utvrdi da li sadržina reči okirivljenog ima uvredljiv karakter, da utvrdi da li sadržano u eventualno uvredljivoj reči može i da odgovara činjeničnom stanju - da bude istinito, i da li se time drugo lice omalovažava, potcenjuje i slično, da li se u konkretnom slučaju protivpravnost može isključiti zbog toga što je okrivljeni postupao kao advokat u zaštiti interesa njegovog klijenta, kao i da li je okrivljeni uopšte imao nameru da omalovažava punomoćnika tuženih, jer nepostojanje takve namere proizilazi iz kompletnog njegovog ponašanja u navedenom parničnom postupku, a čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.
Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog D.B. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tračka 11. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, obzirom da u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog zbog koga bi okrivljeni mogao podneti ovaj vanredni pravni lek.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
