Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da je prilikom donošenja pobijanih rešenja primenjena Evropska konvencija o izručenju koja se ne može primeniti, jer između Republike Srbije i Republike Slovenije postoji bilateralni sporazum o ekstradiciji, koji je trebalo primeniti na osnovu hijerarhije pravnih akata, koja podrazumeva da se odredbe međunarodnih konvencija primenjuju samo u nedostatku bilateralnih sporazuma.

Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji sa dodatnim protokolima u članu 14. stav 1. tačka (a) propisuje, da izdato lice neće biti gonjeno, suđeno ili lišeno slobode radi izvršenja kazne ili mera bezbednosti, niti podvrgnuto bilo kakvom drugom obliku ograničenja lične slobode za bilo koje delo učinjeno pre predaje, a koje nije predmet izdavanja osim ako strana koja ga je izručila na to pristane. U tu svrhu biće podnet zahtev sa prilozima predviđenim u članu 12. i sudski zapisnik sa izjavama izdatog lica. Ovaj pristanak će se dati u slučaju da krivično delo za koje je traženo povlači za sobom obavezu izdavanja na osnovu ove konvencije.

Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju potpisan 15.04.2011. godine u članu 20. stav 1. propisuje, da izručeno lice ne može biti krivično gonjeno, podvrgnuto izvršenju kazne ili bilo kojoj drugoj meri ograničenja slobode ili izručeno trećoj državi za bilo koje drugo krivično delo izvršeno pre izručenja, a koje nije predmet izručenja, a stavom 3. tačka 3. istog člana propisano je da se ograničenje iz stava 1. ovog člana neće primeniti ako zamoljena država da saglasnost. Molbi za saglasnost treba priložiti dokumenta iz člana 4. ovog ugovora, kao i sudski zapisnik sa izjavom izručenog lica. Zamoljena država daće saglasnost ako su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za izručenje po ovom ugovoru.

Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju u članu 28. propisuje da ovaj ugovor ne dira u obaveze koje za države ugovornice proizilaze iz multilateralnih ugovora.

Iz spisa predmeta proizilazi da je postupajući predsednik veća-sudija Višeg suda u Beogradu u predmetu K 587/16-Kv 3728/19 dana 03.10.2019. godine, uputio dopis Ministarstvu pravde Republike Srbije-Sektoru za međunarodnu pravnu pomoć, povodom zahteva branioca okrivljenog AA za obustavu krivičnog postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu K 587/16 (K 123/14), u kome je zatraženo obaveštenje da li je protiv ovog okrivljenog, u ovom krivičnom predmetu, podnet zahtev za ekstradiciju, i da li je prema imenovanom raspisana međunarodna poternica.

Ministarstvo pravde Republike Srbije postupajući po dopisu od 03.10.2019. godine, Višeg suda u Beogradu u predmetu K 587/16, tom sudu je dostavilo dopis Ministarstva za pravosuđe Republike Slovenije 56010-19/2018/15 od 15.04.2019. godine, iz koga proizilazi da je to Ministarstvo predložilo da pravosudni organi Republike Srbije, ukoliko su zainteresovani za vođenje krivičnog postupka prema AA za drugo krivično delo u odnosu na krivična dela za koja je osuđen i ekstradiran radi izvršenja kazne po presudama Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 110/16 od 25.03.2016. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 801/16 od 18.10.2016. godine, kojom prilikom se okrivljeni nije odrekao načela specijaliteta, treba da zahtevaju izručenje shodno tački 3. stava 20. Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju.

Iz obrazloženja prvostepenog i drugostepenog rešenja, u odnosu na koje je branilac okrivljenog AA podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je optužnica protiv ovog okrivljenog odbačena na osnovu člana 416. stav 1. tačka 2. ZKP, jer se krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 587/16 vodio bez odobrenja nadležnog državnog organa, zbog čega je privremeno sprečeno vođenje krivičnog postupka, obzirom da je u skladu sa članom 14. Evropske konvencije o ekstradiciji predviđena mogućnost da se naknadno pribavi odobrenje Republike Slovenije za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, koji se prilikom ekstradicije radi izdržavanja kazne zatvora nije odrekao načela specijaliteta.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana rešenja kojima je optužnica protiv okrivljenog AA odbačena jer se krivični postupak vodio bez odobrenja nadležnog državnog organa, zbog čega je privremeno sprečeno vođenje krivičnog postupka, doneta su u skladu sa zakonom, imajući u vidu mogućnost da se od Republike Slovenije naknadno zatraži izručenje okrivljenog AA radi krivičnog gonjenja ovog okrivljenog zbog krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. i 2. u vezi člana 30. KZ, obzirom da je ovaj okrivljeni ekstradiran radi izvršenja kazne po drugim presudama, ali ne za krivično gonjenje za drugo krivično delo, a imajući u vidu dopis Ministarstva za pravosuđe Republike Slovenije, kao i odredbe Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji sa dodatnim protokolima i Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji sa dodatnim protokolima u članu 14. stav 1. tačka (a). propisuje identične uslove u pogledu mogućnosti krivičnog gonjenja za krivično delo za koje okrivljeni nije ekstradiran kao i Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju u članu 20. stav 1. i 3. tačka 3. u vezi člana 28.

Bilateralni ugovor između Republike Slovenije i Republike Srbije usklađen je sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji sa dodatnim protokolima i u pogledu mogućnosti za krivično gonjenje za drugo krivično delo, u odnosu na ono za koje je okrivljeni ekstradiran, tako da ovi pravni akti, po tom pitanju sadrže iste odredbe, a imajući u vidu i obavezu propisanu članom 28. Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju.

Imajući u vidu da je optužnica protiv okrivljenog AA odbačena u skladu sa odredbama ZKP, a da je Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji sa dodatnim protokolima, koji je u pobijanim rešenjima primenjen, usklađen sa Zakonom o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić