Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br 100/20 od 12.11.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K br 102/20 (19) od 24.07.2020. godine, a navedena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Mirza Ramusović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede člana 69. stav 1. tačka 5) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da je okrivljeni oglašen krivim za teži oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ koji je kvalifikovan nastupanjem lake telesne povrede kod oštećenog, a da je u prvostepenom postupku utvrđeno da je oštećeni nakon verbalnog konflikta sa okrivljenim „potrčao ka stazi, sapleo se i pao, udario u ivičnjak i tom prilikom zadobio povrede“ iz čega proizilazi da radnje okrivljenog nisu u uzročno-posledičnoj vezi sa nastupanjem lake telesne povrede kod oštećenog, niti je umišljaj okrivljenog mogao da obuhvati nanošenje lake telesne povrede oštećenom. U zahtevu se navodi i da presuda kojim je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži posledicu ovog krivičnog dela-u čemu se sastoji značajno ugrožavanje i spokojstvo građana ili teže remećenje javnog reda i mira zbog čega su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Članom 344. stav 1. KZ propisano je ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir kazniće se zatvorom do 3 godine, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je na javnom mestu, na sportsko-rekreacionom centru u blizini hale „VV“ u ..., grubim vređanjem, vršenjem nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, na taj način što je oštećenog BB prvo vređao (psovanjem, okrivljujući ga i terajući ga), a zatim pokušao da ga zatvorenom šakom udari u predelu glave, usled čega je oštećeni u nameri da izbegne dalji konflikt i da pozove policiju, potrčao ka stazi, sapleo se, pao, udario u ivičnjak i tom prilikom zadobio lake telesne povrede, a nakon čega mu je okrivljeni prišao i zadao mu još jedan udarac u predelu vrata.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog AA opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. i 2. KZ. Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je laka telesna povreda oštećenog posledica verbalnog napada i pokušaja fizičkog napada izvršenog od strane okrivljenog, zadobijena za vreme nasilničkog ponašanja okrivljenog, odnosno da između radnji okrivljenog i lake telesne povrede oštećenog, postoji uzročna veza, kao i da je, s' obzirom da se događaj odigrao na javnom mestu kritičnom prilikom bilo značajnije ugroženo spokojstvo građana i da je došlo do težeg remećenja javnog reda i mira, s' obzirom da se ovakvim ponašanjem na javnom mestu ugrožava spokojstvo neodređenog broja građana, koji su u prolazu, ili stanuju u neposrednoj blizini, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je okrivljenom AA povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku i s tim u vezi pravo na pravnu sigurnost i pravično suđenje, obzirom da navedeno ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić